Rainfelt frustriran zbog izostanka zajedničkog stava

Evropski lideri podeljeni

Gardijan piše da su evropski lideri podeljeni oko kandidata koji bi trebalo da obavljaju najviše funkcije u Evropskoj uniji.

Švedski premijer Rainfelt, koji trenutno predsedava Unijom, izgledao je prilično frustrirano kada je saopštio da u razgovorima sa ostalih 26 šefova vlada nije postignut konsenzus oko toga ko će biti prvi evropski predsednik a ko ministar inostranih poslova.

Na stranicama rezervisanim za komentare Gardijan ocenjuje da za Evropu počinje novo poglavlje.

Čak ako uobičajeno natezanje među članicama Unije dovede do izbora dva slaba i bezbojna političara, odnosno, kako navodi list, ako se dva zeca izvuku iz sivog šešira, Evropa će i dalje imati mogućnost da na spoljnopolitičkom planu počne da deluje jedinstveno.

A šta će te nove institucije i ostvariti, zavisiće od političke volje zemalja članica i njihovih vlada, naglašava Gardijan.

EU ponavlja staru praksu

U izboru svojih najviših funkcionera Evropska unija ponovo igra svoju staru igru, ocenjuje Tajms.

Počinje se, naime, od imena političara koji su nekada negde obavljali neku visoku dužnost, a tek onda se razmišlja o tome šta bi oni konkretno mogli da rade.

Bilo bi mnogo bolje, kao što su to već mnogi rekli, da se najpre čvrsto definišu uloge, a zatim održi neka vrsta audicije potencijalnih kandidata.

Čak i to bi, međutim, bilo suviše apstraktno.

Najbolje od svega, smatra Tajms, bilo bi da se sačini spisak najakutnijih problema i onda razmišlja o tome ko bi bio najbolji za njihovo rešavanje.

A najveći problem sa kojim se trenutno suočava Evropska unija i koji će u narednih nekoliko godina zaseniti probleme i useljavanja i energije i klimatskih promena je pitanje ekonomskog oporavka i izdvajanja ogromnih sredstava za pomoć članicama u istočnoj Evropi koje je kriza najteže pogodila.

Razlike u stavovima SAD i Kine

Dejli telegraf piše da je Barak Obama, uoči odlaska na svoju prvu turneju po Aziji, upozorio na opasnost od izbijanja novih napetosti u odnosima sa Kinom.

Uprkos pričama o strateškom partnerstvu i značajnom jačanju diplomatskih kontakata, između Vašingtona i Pekinga i dalje su prisutne ozbiljne razlike u pitanjima trgovine, bezbednosti i klimatskih promena koje će Obama pokušati da reši.

Pored toga, napominje list, on je obećao i da će pokrenuti pitanje poštovanja ljudskih prava, jer su, kako je naveo, sloboda govora, štampe i veroispovesti ne samo ključne američke već i univerzalne vrednosti.

Amerika gubi uticaj na Pacifiku

Indipendent u uredničkom komentaru naglašava da američki predsednik nije prisustvovao obeležavanju dvadesete godišnjice pada Berlinskog zida upravo zato da bi mogao da se pripremi za jednonedeljnu posetu Dalekom istoku.

On je poslao snažnu poruku o svojim glavnim ciljevima na spoljnopolitičkom planu koja treba da pokaže da su Sjedinjene Države i pacifička sila.

Kina se u poslednjih nekoliko godina probila u sam vrh liste američkih prioriteta, kako zbog naglog ekonomskog uspona i jačanja njene privredne i vojne uloge na spoljnom planu, tako i zbog zavisnosti američke ekonomije od Kine koja je postala više nego očigledna u aktuelnoj finansijskoj krizi.

Barak Obama, primećuje uvodničar Indipendenta, poput mnogih drugih u Americi, vrlo dobro shvata da je američki uticaj u pacifičkom regionu u poslednje vreme počeo da slabi.

Ključni govor Dmitrija Medvedeva

Dopisnik Fajnenšel tajmsa u Moskvi izeštava da će predsednik Medvedev danas u obraćanju poslanicima oba doma parlamenta izneti predloge za sprovođenje reformi izbornog sistema i veću političku otvorenost.

Taj govor biće vrhunac perioda u kojem je ruski predsednik vršio sve radikalniji pomak od ideja koje je definisao njegov prethodnik, Vladimir Putin.

Uprkos tome, ističe moskovski izveštač Fajnešel tajmsa, ruske demokrate sve više sumnjaju da je Medvedev u stanju ili da namerava da sprovede u delo obećanja o korenitoj političkoj liberalizaciji, a neki analitičari čak smatraju da jaz između retorike i realnosti postaje sve veći.