Kriza označila kraj sna o blagostanju

U Americi i zapadnoj Evropi na scenu je ponovo stupila država, nacionalizovane su banke i automobilske kompanije, a milijarde su potrošene na otkup nenaplativih kredita. U istočnoj Evropi, to nije bilo moguće - države su slabe i male, a banke su u vlasništvu zapada.

Kako je umro san srednje klase

Posle obaranja komunizma, zemlje istočne i srednje Evrope su, nastavlja Gardijan, bez ikakvih rezervi prigrlile zapadni model slobodnog tržišta.

Ne samo što su ušle u EU i NATO, nego su svoje banke predale velikim zapadnim igračima, zatvorile su većinu fabrika, ostatak prodale multinacionalnim kompanijama, a svoje privrede potpuno su prepustile silama globalizacije. Pogonsko gorivo njihove trke ka blagostanju bili su jeftini krediti, koji su sada presušili.

Revolucija 1989. je, podseća Gardijan, iznedrila dobitnike i gubitnike. U drugoj kategoriji bili su stari i siromašni, stanovnici manjih gradova i sela.

Dobitnike - obrazovane, urbane, felksibilne pripadnike mladje generacije, kriza je najteže pogodila. Sa njom je, navodi Gardijan, umro i san srednje klase u istočnoj Evropi.

Kina više ne sluša predavanja

Najavljujući predstojeću posetu američkog predsednika Baraka Obame Kini, Fajnenšel tajms ukazuje na veliko pomeranje težišta globalne ravnoteže u poslednjih nekoliko godina.

Peking je, u protekloj deceniji, postao najveći vlasnik američkih državnih obveznica, čime je skinuo s dnevnog reda uobičajene kritike na račun stanja ljudskih prava u Kini. Jer, napominje FT, dužnici nisu u situaciji da drže predavanja kreditorima. Da je tako potvrdjuje činjenica da tibetanski lider Dalaj lama, tokom nedavne posete Vašingtonu, prvi put od 1991. godine nije primljen u Beloj kući.

Promena ravnoteže snaga vidljiva je, piše FT, i izvan ekonomske sfere - Obami je Kina preko potrebna za rešavanje problema nuklearnih ambicija Severne Koreje i Irana.

Kao spoljnopolitički realista, američki predsednik je uspeo da donekle obezbedi saradnju Rusije u iranskom pitanju. Novi ton američkog realizma biće još upadljiviji u Kini iduće sedmice, predvidja Fajnenšel tajms.

Neubedljivi argumenti vlade

Svi listovi opširno se bave opadanjem podrške javnosti britanskom učešću u ratu u Avganistanu.

Rezultati ankete, koju je naručio Indipendent, pokazuju da većina Britanaca ne prihvata ključni argument vlade u prilog tom ratu - četiri petine ispitanika ne veruje, naime, da je to način da se britanske ulice zaštite od terorista.

Naprotiv, gotovo polovina anketiranih je mišljenja da učešće britanskih vojnika u misiji kojom komanduju Amerikanci, povećava rizik od terorističkih napada.

Tajms izveštava da će američki predsednik Obama zatražiti od partnera u NATOu da izdvoje još 4000 vojnika za misiju u Avganistanu.

Malo je, medjutim, verovatno, da će tom zahtevu biti udovoljeno, pošto su samo Britanija i Turska ponudile dodatne snage. Ako se nijedna druga zemlja ne odazove, to će, smatra Tajms, poljuljati kredibilitet zapadnog vojnog saveza u Avganistanu, ali i zadati udarac predsedniku Obami, koji je dočekan kao dobrodošla promena posle Bušove administracije.