Početak kraja Berlinskog zida

Evropa dvadeset godina kasnije

Podsećanja, slikom i rečju, na dešavanja u Nemačkoj pre dve decenije londonski listovi prate svojim pogledima na Evropu dvadeset godina kasnije. Bivše komunističke zemlje, svodi računicu Dejli Telegraf, čine četrdeset odsto članica NATO i sve imaju trupe u Avganistanu. Njih deset su članice Evropske unije, dve imaju status kandidata. Odvojene brutalnim Staljinovim dikatotom od polovine kontinenta, sada su, nastavlja list, prihvaćene kao punopravni članovi evropske porodice država.

Ovaj istorijski proces nije međutim prošao bez ozbiljnih neuspeha, nastavlja Dejli Telegraf.

Raspad Jugoslavije pratila je odvratna praksa etničkog čišćenja koja je kulminaciju doživela u Srebrenici, najvećim masovnim ubistvom u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Danas je, od svih republika koje su činile staru federaciju, samo Slovenija članica Evropske unije i NATO. U Rusiji je skoro nesputani haos Jeljcinovog vremena, pod Vladimirom Putinom, ustupio mesto užasnoj kombinaciji nacionalizima, rođačkog kapitalizma i skoro nikakvog poštovanja ljudskih prava. Ali ni svi ti neuspesi ne mogu da skriju ogroman napredak slobode u Evropi tokom proteklih dvadeset godina. Ne samo slobode da se biraju i smenjuju vlade već i slobode pristupa neuporedivo većem izboru robe i usluga, zaključuje Dejli Telegraf.

Zapadno-ruska raselina se pomerila dalje na istok

Evropa mora da okonča integracije započete 1989. godine, poruka je uredničkog komentara Fajnenšel Tajmsa.

Kolaps komunizima doneo je svetu ogromne političke i ekonomske koristi. Uprkos današnjim problemima sa globalnim terorizmom, Bliskim istokom i ekonomskom krizom, smatra Fajnenšel Tajms, okončanje rivalstva dveju supersila učinilo je svet bezbednijim, slobodnijim i bogatijim. I dalje ima teškoća u ekonomskoj integraciji Nemačke ali i istočne Evrope gde je životni standard još uvek ispod zapadnog nivoa. Ekonomska kriza će odložiti nastojanja da se taj jaz premosti ali se to, uz dosta mukotrpnog rada, može postići. Istočnoevropske zemlje su, pak, nastavlja Fajnenšel Tajms, postigle pravo čudo u uvođenju demokratije u sredinama u kojima teško da ju je bilo. Moraće ipak da učine mnogo više u izlaženju na kraj sa, po oceni lista, pogubnom zaostavštinom komunizma, izgradnji poverenja u institucije i borbi protiv korupcije.

Fajnenšel Tajms konstatuje da ima znakova da su se podele između Moskve i Zapada, koje su se nekada protezale Nemačkom, sada pojavile dalje na istoku, u zemljama oko Rusije.

I pored uspeha iz 1989. i potonjih godina, evidentan je propust Zapada da na pravi način uključi Rusiju, reformiše NATO i razvije nove bezbednosne strukture. Ima li se u vidu duboko usađena ljubav Moskve prema imperijama, možda bi svi takvi pokušaji ostali jalovi ali ih je, uprkos svemu, valjalo preduzeti. Jer, zaključuje Fajnenšel Tajms, Evropa sada ostaje nagrižena opasnom, novom sivom zonom između granica Evroipske unije i NATO i Rusije.

Gorbačov poziva na rušenje klimatskog zida

Sa stranica Tajmsa, pozivom na rušenje jednog drugog zida i na spasavanje planete oglašava se autorskim tekstom poslednji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov.

Vodeći svetski lideri su, pre dvadeset godina, suočeni sa žestokim protivljenjem i izloženi ogromnom pritisku, iskazali rešenost da nešto učine i Berlinski zid je pao. Ostaje da se vidi, piše Gorbačov u Tajmsu, da li će i današnji lideri učiniti to isto. Jer, nastavlja on, treba rušti ne jedan već više zidova: zid između industrijalizovanih država i onih zemalja u razvoju koje ne žele da zauvek kaskaju za bogatima, zid između onih koji izazivaju klimatske promene i onih koji trpe posledice tih promena, zid između onih koji uvažavaju naučne dokaze i onih koji podležu postojećim interesima. Konačno postoji i zid između građana koji menjaju sopstveno ponašanje i traže snažniju globalnu akciju i njihovih lidera koj su ih, do sada, izneverili. Srušite te zidove, poziva na kraju teksta u Tajmsu svetske lidere Mihail Gorbačov.

Šta i kako u Avganistanu?

Kako danas i šta sutra u Avganistanu je tema koja je na stranicama ostrvske štampe uveliko dobila status stalne rubrike.

Tajms piše da je nova strategija za Avganistan, koja bi mogla da dovede do britanskog i američkog taktičkog povlačenja iz nekadašnjeg uporišta talibana u severnom delu pokrajne Helmand, uključujući i grad Musa Kalu, podstakla brojne kontroverze u Londonu. Izvori u NATO na koje se poziva list kažu da bi ta opcija ušla u obzir ukoliko ne bude odobreno predloženo upućivanje znatnih vojnih pojačanja u Avganistan što je ideja koju trenutno razmatra Obamina administracija. Britanski vojni izvori međutim tvrde a Tajms prenosi da bi odlazak iz Musa Kale bio smatran porazom i da je kao takav nedopustiv.

Indipendent najavljuje da će predsednik Obama u Avganistan poslati, kako to list smatra, samo trideset hiljada vojnika dok su u Britaniji, suočenoj sa novim žrtvama u Avganistanu, sve učestaliji zahtevi za povlačenje iz ovog rata.

Očekuje se da Barak Obama, koji će tokom nedelje običi region, saopšti svoju odluku koja bi se bazirala na tri opcije koje su mu ponudili savetnici. Američki predsednik razmatra zahtev komandanta međunarodnih trupa u Avganistanu da se u zemlju pošalje još četrdeset hiljada vojnika ali i predlog ministra odbrane Gejtsa sklonijeg cifri od trideset hiljada ljudi pod oružjem čemu je, tvrdi Indipendent pozivajući se na visoke zvaničnike u Vašingtonu, šef Bele kuće sve skloniji. Britanija bi u Avganistan trebalo da pošalje još petsto vojnika ali je njihovo upućivanje odloženo dok Barak Obama ne donese svoju odluku, čitamo u Indipendentu.