Indipendent smatra da se još nisu stekli uslovi za britansko vojno povlačenje iz Avganistana

Nove vojničke žrtve su za većinu dnevnika i povod da se, stavljajući pod lupu strategiju u Avganistanu, pozbave i pitanjem da li je došlo vreme da se trupe vrate kući.

Nova strategija a ne povlačenje

Iako na naslovnoj strani za pogibiju pet britanskih vojnika u Avganistanu optužuje "neprijatelja u našim redovima", Indipendent smatra da se još nisu stekli uslovi za britansko vojno povlačenje iz Avganistana. Stav ovog lista je da je za zaštitu zapadnih bezbednosnih interesa u regionu neophodno razviti uverljivu alternativnu strategiju budući da zapadni ciljevi u Avganistanu izgledaju sve nerealniji dok strano vojno prisustvo donosi više štete nego koristi. Posledice prepuštanja avganistanske vlade suočavanju sa sve jačim talibanima, i to bez zapadne vojne pomoći, uvećalo bi rizik povratka talibana na vlast uz moguće ponovno pružanje gostiprimstva Al Kaidi. Avganistan je, za razliku od Iraka, po Indipendentu, bio neizbežan rat a tamošnje paštunske plemenske oblasti i dalje su centar globalne terorističke mreže. Oni koji se zalažu za zapadno vojno povlačenje iz Avganistana morali da bi da učine mnogo više nego što samo pozivaju na odlazak. A to više bi, za Indipendent, podrazumevalo pronalaženje realne alternativne strategije za zaštitu britanske nacionalne bezbednosti i unapređenje stabilnosti u ovom najopasnijem od svih regiona.

Ljulja se klatno podrške misiji u Avganistanu

Fajnenšel Tajms iznosi ocenu da je u britanskom parlamentu sve izraženije strahovanje da se domaće javno mnjenje sve odlučnije protivi daljem učešću u ratu u Avganistanu.

Tri ovonedeljna događaja uticala su na političare i vojni vrh da se sa sve većom zabrinutošću zapitaju koliko će još moći da potraje britanska podrška misiji u Avganistanu. Prvi je, nabraja list, pogibija petorice vojnika od ruke avganistanskog policajca koga su obučavali čime se ozbiljno dovodi u sumnju centralna strategija NATO koja eventualni odlazak međunarodnih snaga iz Avganistana povezuje sa jačanjem lokalnih snaga bezbednosti. Na odnos javnosti prema ratu u Avganistanu, po Fajnenšel Tajmsu, mogao bi da utiče i stav jednog doskorašnjeg ministra u vladi koji smatra da vojsku treba vratiti u zemlju i usredsrediti se na obezbeđivanje britanskih granica kao sredstva borbe protiv Al Kaide. Treći faktor je reizbor Hamida Karzaia za predsednika Avganistana bez odgovarajućeg izbornog procesa. Trenutne nedaće u Avganistanu mnogi bi, ukazuje londonski dnevnik, mogli da dovedu u vezu i sa dugim vremenom koje je Obaminoj administraciji potrebno da donese odluku o narednoj fazi svoje strategije u Avganistanu. Jer, procena je Fajnenšel Tajmsa, jednom kada Bela kuća najavi povećanje broja vojnika u Avganistanu, što bi trebalo da se dogodi ovog meseca, postoji nada da bi američko i evropsko javno mnjenje možda i zaleglo za operacije NATO u toj zemlji.

Preti li svetu višak zaliha zemnog gasa?

Fajnenšel Tajms pažnju posvećuje i proceni da će ponuda zemnog gasa u svetu premašiti potražnju za ovim energentom.

Upliv Rusije na snabdevanje Evrope energentima mogao bi da oslabi ukoliko se obistine procene Međunarodne energetske agencije da se svet suočava sa viškom zemnog gasa, piše list. Objašnjenje leži u trentunom stanju na tržištu na kojem smanjenje tražnje prati pojava sve više novih izvora snabdevanja. Za nepunih šest godina višak kapaciteta, kada je reč o gasovodima i rezervoarima tečnog gasa, biće četvorostruko veći nego 2007 što bi, kažu autori istraživanja, i te kako moglo da utiče na cenu gasa dok će očekivano smanjenje potražnje usloviti slabiju iskorišćenost međuregionalnih gasovoda, dodaje Fajnenšel Tajms. Prevelika ponuda zemnog gasa mogla bi da nanese težaka udarac ruskom Gazpromu i oslabi uticaj koji ova državna ruska firma ima nad potrošačima i tranzitnim zemljama. Rusija će ostati značajan izvoznik zemnog gasa u Evropsku uniju čiji će uvoz, kako se očekuje, nastaviti da raste ali manje nego ranije i biće podmirivan iz jevtinijih alternativnih izvora u severnoj Africi i, moguće je, na Bliskom isotku, piše Fajnenšel Tajms.

Uticaj autobusa na naše duševno zdravlje

Verovali ili ne, naučnici su, kako piše Dejli Telegraf, otkrili vezu između depresije i autobusa koji nam je pobegao ispred nosa.

Ako je, naime, suditi po rezultatima jednog holandskog istraživanja, naoko sitne nevolje koje nam se dešavaju tokom dana mogu i te kako uticati na raspoloženje. Autori istraživanja su tako ustanovili da prosečnog Britanca, u svakodnevnom životu, najviše nervira kada mu, onako zadihanom jer je trčao do stanice, ode autobus. Drugo što zna da ostrvljane iziritira je, nastavlja Dejli Telegraf, kada ga bez kišobrana uhvati kiša dok je treći razlog za nerviranje kazna za nepropisno parkiranje. Na prvi pogled beznačajne nezgode, objašnjava za ovaj list jedan psiholog, skupljene na gomilu mogu da izazovu povećano lučenje hormona stresa i pojavu depresije.