Toni Bler: šanse da postane predsednik pola-pola

Tajms saznaje da će se Bler kandidovati za tu funkciju, samo ako se njeni lideri saglase da ona neće biti protokolarna.

Bivši britanski premijer spreman je, kažu njegovi prijatelji, da se odrekne dobro plaćenih poslova koje sada obavlja, pod uslovom da kao predsednik može istinski da menja i popravlja stvari u Evropi.

Šanse pola-pola

Blerova kandidatura najviše zavisi od stava Berlina i Pariza - ako ga Merkel i Sarkozi podrže, mogao bi da pobedi, u protivnom nema nikakvih izgleda.

Dobro obavešteni izvori u britanskoj vladi smatraju da su u ovom trenutku Blerove šanse pola-pola, piše Tajms. Dejli telegraf, pak, prenosi poruku opozicionih konzervativaca Briselu - izaberite Blera i imaćete petogodišnji krvavi rat sa Britanijom oko Evrope.

Fajnenšel tajms u uredničkom komentaru ocenjuje da Bler nije pravi čovek za mesto predsednika Evropske unije i navodi razloge takvog stava.

Zašto Bler ne treba da bude predsednik EU

Najpre, suludi irački rat - na stranu to što je, piše FT, ničim izazvana invazija razbila Irak i proširila džihadizam Bliskim istokom, Toni Bler je, podredjujući britanske interese avanturizmu Bušove administracije, bez konsultacija sa evropskim partnerima, značajno doprineo dubokim podelama u Uniji povodom tog rata.

Drugi razlog je što ogromnu popularnost u svom prvom premijerskom mandatu nije iskoristio da promeni stav britanske javnosti prema Evropskoj uniji, već je kapitulirao pred evroskeptičnim medijima.

Funkcija predsednika je da promoviše Evropu kod kuće i u svetu - na tom poslu, Bler bi bio duboko neuverljiv, zaključuje FT.

Karzajev polubrat na platnom spisku CIA

Svi listovi prenose pisanje Njujork tajmsa da je Ahmed Vali Karzaj, polubrat avganistanskog predsednika, već godinama na platnom spisku američke obaveštajne agencije CIA, iako važi za jednog od kolovodja ilegalnog šverca opijuma.

Vašington i njegovi saveznici zarekli su se, podseća Indipendent, da će tom švercu stati na put.

Informacija o vezama Ahmeda valija i CIA, koja se pripisuje sadašnjim i bivšim američkim zvaničnicima, nije se mogla pojaviti u gorem trenutku po predsednika Obamu, koji ovih dana treba da donese ključnu odluku o slanju dodatnih američkih vojnika u Avganistan.

Aveti vijetnamskog rata proganjaju Obamu

Tajms piše da se u odnošenju te odluke Obama suočava sa avetima vijetnamskog rata.

Sličnosti su očigledne - podrška javnog mnjenja opada uporedo sa porastom broja žrtava, prvi visoki oficr podnosi ostavku zato što, kako je objasnio, ne vidi svrhu da Amerikanci ginu u tudjem gradjanskom ratu. Vest da CIA plaća predsednikovog brata, narkodilera, takodje zvuči poznato.

Obamina administracija se, piše Tajms, suočava sa pretnjom koju je teže savladati od Talibana, a to je rastuće uverenje da se istorija ponavlja.

Borba protiv vijetnamskih aveti postala je najveći vojni prioritet. Ako tu bitku izgubi, izgubio je rat, čitamo u Tajmsu.