03.2.2003 4:11 (CET)

    Vodeci londonski dnevnici jutros apsolutno najveci prostor posvecuju nesreci americkog svemirskog broda Kolumbije nad Teksasom.

Tajms izveštava o istrazi o uzrocima nesrece i navodi da se americka svemirska agencija NASA našla na meti brojnih kritika da je ignorisala upozorenja da do katastrofe može da dodje.

Kolumbija je letela dvostruko duže nego što je bilo predvidjeno. Neke rezervne delove za nju više nije bilo moguce nabaviti jer su proizvedeni još 1970. godine.

Jedan od ljudi koji su radili na konstrukciji Kolumbije upozorio je prošle godine predsednika Buša da zastareli svemirski brodovi prete da izazovu katastrofu i apelovao da se obustave njihovi letovi, citamo u Tajmsu.

Uz to list navodi i da je nesreca skrenula pažnju na cinjenicu da je za poslednjih 10 godina budžet NASE smanjen za 40 odsto, te da se možda zbog toga štedelo na merama bezbednosti.

    Tajms i Indipendent nesreci Kolumbije posvecuju i redakcijske komentare.

Oba lista predvidjaju da ce smrt 7 kosmonauta pokrenuti debatu o tome da li je zaista neophodno da se u svemir šalju ljudi, tim pre što mnogi veruju da bi za istraživanja kosmosa bile sasvim dovoljne letelice bez posada.

    Iracka kriza, koju je privremeno na naslovnim stranama zamenila nesreca americkog šatla i dalje je medju glavnim temama u ostrvskoj štampi.

Gardijan pred sutrašnji razgovor britanskog premijeraBlera i francuskog predsednika Širaka beleži da je zvanicni London sve uvereniji da ce Pariz na kraju ipak pristati da u UN podrži rezoluciju kojom ce se odobriti napad na Irak.

Pitanjem kako ce Francuzi postupiti u Savetu bezbednosti bavi se i Indipendent, koji ocenjuje da je sa jedne strane francuska pozicija jaka, jer Pariz u Savetu bezbednosti ima pravo veta, a Džordžu Bušu bi na domacem planu bilo mnogo lakše ako bi napad odoborile UN.

Na drugoj strani francuska pozicija i nije toliko jaka pošto bi u slucaju da Pariz uloži veto, Amerikanci svejedno napali Irak, a Vašington bi u buducnosti ignorisao UN.

Ambicija Francuske da u znacajnoj meri utice na svetska zbivanja time bi bila potpuno obesmišljena, konstatuje Indipendent.

    U samom Iraku za to vreme Sadam Husein je odlucio da prvi put posle 12 godina pred televizijskim kemarama razgovara sa nekim sa Zapada.

Priliku da ceo sat razgovara sa irackim liderom imao je, kako piše Gardijan, doskorašnji poslanik u britanskom parlamentu i veliki protivnik rata, Toni Ben.

Gospodin Ben je sinoc novinarima rekao da je razgovor napravio u nastojanju da spreci rat, i da je Sadama pitao izmedju ostalog da li poseduje oružje za masovno uništavanje i da li je povezan sa Bin Ladenovom organizacijom Al Kaidom.

Odbio je medjutim da preprica odgovore irackog lidera. Intervju naime još uvek nije emitovan. On ce biti ponudjen na prodaju zapadnim televizijama, koje su spremne da ga emituju u celini, citamo u Gardijanu

    I za kraj Indipendentov ekskluzivni razgovor sa Džejmsom Votsonom, jednim od naucnika koji su pre 50 godina otkrili strukturu DNK (Dezoksi-ribonukleinske kiseline), odnosno ljudskog naslednog materijala.

Profesor Votston kaže da se zalaže da se u Evropi i Americi formira jedinstvena baze podataka u koju bi bili uneti zapisi genetskog materijala svakog pojedinca.

"Razumem da mnogi ljudi brinu da bi se time ugrozila njihova privatnost, ali takva baza podataka bi bitno olakšala borbu protiv kriminala i terorizma", objašnjava u Indipendentu covek koji je otkrio strukturu DNK.