Predbožićne rasprodaje u Londonu

"Šoping terapija" postala je, izgleda, omiljeni lek za pritiske koje sa sobom donosi moderan život.

Za ultrabogate, granica praktično više i nema - imućni Kinezi nedavno su kupili tri flaše vina Šato Lafit iz 1869. godine po ceni od preko 200 hiljada dolara za bocu; radi se isključivo o statusnom simbolu, pošto ga piti neće, jer ima ukus sirćeta.

Ali, treba li da se stidimo sklonosti da bacamo pare na manje-više nepotrebne stvari?

Naime, tvrdi se i da su najbolje stvari u životu - besplatne. A opet, vlade širom sveta nakon udara ekonomske krize pozivaju građane da više troše, jer je to jedini način da se ponovo pokrene ciklus privrednog rasta.

Dakle, kupovati ili ne kupovati - teško pitanje, koje je posebno aktuelno u predbožićnim danima, kada u Londonu i drugim zapadnim prestonicama vlada prava šoping-manija.

Pomoć ekonomiji i motivacija za zaposlene

Kozmetički hirurg Pol Begli za BBC kaže da se ne stidi svoje sklonosti da troši pare na luksuzne predmete - pošteno ih je zaradio, kaže, a time pomaže i britansku ekonomiju.

"Kad sednem za volan mog Aston Martina izgledam kao Bred Pit - mogu da pevam kao Majkl Buble, i visok sam metar i devedeset. Dok sam u tom automobilu, tako se osećam. Mnogo radim, pošteno plaćam porez i smatram da sam zaslužio tu mrvu zadovoljstva. Uz to, osećam da je moja sreća zarazna - kada nasmejan dodjem na posao i saradnicima poželim dobro jutro, i oni se odmah oraspolože", kaže on.

Takvo, kratkotrajno zadovoljstvo najviše je što možemo da izvučemo iz posedovanja materijalnih dobara, smatra psihoterapeut Dajan Mekgregor Hepbern.

"Treba razlučiti šta podrazumevamo pod srećom - da li je to kratkotrajno ushićenje zato što smo seli u Aston Martin ili je sreća nešto drugo - osećanje lakoće i ispunjenja. Ako se osećate dobro u svojoj koži, veća je verovatnoća da će vas materijalna dobra usrećiti. U suprotnom, tu prazninu je teško popuniti. "

Bez potrošnje - smrt celog sistema

Pisac Sara Dinent podseća da moderno potrošačko društvo ne dozvoljava da budemo dugo srećni:

	Ulica Oksford u Londonu

"Kada bi nas stvari koje smo kupili činile dugotrajno srećnim, ne bismo stalno kupovali nove, a to bi označilo smrt celog sistema. To je vrlo sofisticirana zamka - jedna reklama nam, recimo, poručuje da ćemo, ako kupimo baš ovu sofu za dvoje, biti srećniji u braku. Tek što kupite sofu i udobno se zavalite u nju, dočekuje vas druga reklama sa porukom da vam za potpunu sreću ipak fali minibar. Prosto, predstava o sreći koja nam se nudi nikada nije statična - uvek nešto nedostaje."

Nezajažljiva želja za posedovanjem novih stvari je deo ljudske prirode, na koju potrošačko društvo itekako računa.

Materijalna dobra postaju zamena za ljudski kontakt i ona nas, kaže psihoterapeut Dajan Mekgregor Hepbern, čine poželjnim i vrednim. Prisutno je i pogrešno uverenje da je samo sreća poželjno osećanje.

"Mi se kao društvo bojimo tuge. Ne želimo nikada da budemo tužni, a ako to jesmo, smatramo da s nama nešto nije u redu. U stvari, potrebno je da ponekad budemo nesrećni, da bismo znali da prepoznamo radost, da bismo se osećali bolje. To se ne postiže gomilanjem materijalnih dobara, nego razumevanjem sopstvenih osećanja", kaže ona na kraju razgovora za BBC.