Toni Bler

U upravo objavljenim memoarima Bler kaže da duboko žali zbog izgubljenih života tokom vojne kampanje u Iraku, ali da smatra da bi ostanak Sadama Huseina na položaju bio opasniji po međunarodnu bezbednost.

U intervjuu za BBC povodom svoje nove knjige, Bler je još rekao da Britanija treba da bude spremna da se suoči sa Iranom ako Teheran nastavi sa razvojem nuklearnog oružja.

Tridesetak strana o Kosovu

Jedno od poglavlja u Blerovoj knjizi zove se "Kosovo" i zauzima 30-tak strana.

U njemu Bler piše o, kako ovde u Britaniji mnogi veruju, jednoj od svojih uspešnijih epizoda - o svojoj ulozi u bombardovanju Srbije od strane NATO snaga tokom 1999. godine, zbog, kako piše, "etničkog čišćenja na Kosovu."

Bler je, prema vlastitom uverenju, odigrao ključnu ulogu u ovoj vojnoj intervenciji i priznaje da je bio u manjini kada se zalago za vojno rešenje kosovske krize.

Kaže da je njegovo insistiranje na takvom rešenju stavilo pod veliki pritisak i na, inače, po njegovom utisku, odlične lične odnose sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom.

Amerikanci, za razliku od britanskog premijera, nisu bili toliko zainteresovani za vojno rešenje, jer ga nije bilo lako prodati američkom javnom mnjenju - za razliku od sukoba u Avganistanu i Iraku, bilo je jako teško reći šta su direktni američki interesi na Kosovu.

Pritisak na SAD

	Beograd

Bler takođe piše da ga je Klinton kritikovao zato što su se u američkoj štampi u to vreme pojavljivali tekstovi u kojima se govorilo da britanski premijer vrši pritisak na Sjedinjene Države da pristanu na slanje kopnenih trupa na Kosovo, ukoliko vazdušni napadi ne budu dali rezultate.

Na kraju je, međutim, piše Bler, ipak pristao i na kopnene trupe. Njegovo objašnjenje u ovoj knjizi o po vlastitiom priznanju izuzetno velikom insistiranju na vojnom rešenju kosovske krize, u principu se svodi na njegov već poznat stav o tzv. "humanitarnim intervencijama".

On piše da je za njega Kosovo u suštini bili moralno pitanje i da svaka vojna intervencija sa sobom donosi određene rizike, ali i da je i ne-intervenisanje takođe rizično, i kao primer navodi Bosnu i Hercegovinu početkom devedesetih godina.

Bler kaže da je u prvom trenutku njegov glavni motiv za traženje vojnog rešenja za Kosovo bio, kako kaže, "bes zbog onoga što se tada dešavalo na Kosovu", gde su obični ljudi, nastavlja on, proterivani iz svojih kuća i pretvarani u izbeglice, ubijani, silovani i pretučeni na divljački i vrlo često sadistički način.

Istorijske lekcije

"Bože, pita se Bler, zar nas evropska istorija ničemu nije naučila?" , i piše da je to za njega bilo šokantno, ali da je još strašnije bilo to što se u određenim krugovima priznavalo da je sve to jako šokantno, ali da se istovremeno postavljalo pitanje - da li mi zaista želimo da se mešamo?

U svakom slučaju, Bler kaže da ga je Kosovo naučilo nizu lekcija - i o vlasti, i vođstvu, i o sebi. Kada danas čita materijale iz tog vremena i razmišlja o tome kako se situacija razvijala, Bler se, kako kaže, "divi".

Bivši premijer kaže da je Kosovo "definisalo njegovo viđenje spoljnih i vojnih intervencija uopšte".

Čini se da Bler ne žali ni zbog jedne odluke iz tog vremena; žao mu je, recimo, zbog toga što su NATO-ovi avioni tokom bombardovanja pogodili jedan civilni konvoj - ne kaže tačno koji, i žao mu je što je u bombardovanju Beograda stradala i kineska ambasada.

Takođe priznaje da, kako kaže, niko ne može da kaže da su problemi Balkana sada rešeni.

Bolja budućnost za Balkan

	Ljubljana

Balkan, koji je više od veka bio sinonim za nestabilnost, danas, kaže Bler, barem ima šansu za bolju budućnost.

Hrvatska je počela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, Slovenija je već punopravni član EU.

Današnju Srbiju ne pominje, i ne bavi se pitanjem nezavisnosti Kosova.

U kosovskom kontekstu Bler pominje i Irak, i kaže da primer te zemlje pokazuje koliko je teško balansirati odluke i zašto, kako navodi, nikada nije mislio da oni koji se nisu slagali sa njim, glupi ili slaboumni.

U poglavlje posvećenom Kosovu, na 30 strana, stalo je i štošta drugo osim Kosova; Bler opširno govori o svom odnosu sa Bilom Klintonom, koga smatra, kako kaže, "najimpresivinijem političarem koga je ikada upoznao".

Hilari i Bil se vole

Pominje i Klintonovu aferu sa Monikom Levinski, koju je propratio i svojim viđenjem ljudske seksualnosti.

Analizira i lični odnos Bila i Hilari Klinton, za koji kaže da je zasnovan ne na zajedničkim, političkim ambicijama, nego na ljubavi.

Bler piše o svom odnosu sa bivšim ruskim predsednicima Jeljcinom i Putinom, analizirajući rusku politiku.

U knjizi Bler dosta govori i o Sijera Leoneu kao o još jednom primeru, pored Kosova, u kojem je spoljna intervencija dala dobre rezultate, a na par strana piše i o "devoluciji vlasti" u Škotskoj.