Peka Erik Auvinen, vinovnik masakra u jednoj školi

Ukupno je poginulo dvadeset troje nevinih ljudi, i u sva tri slučaja vinovnik je iz pištolja nasumično pucao na nedužne žrtve.

Krvoproliće je otvorilo javnu debatu o relativnoj lakoći s kojom se u Finskoj može dobiti oružni list, a finski parlament sada razmatra nove, strože zakone.

Vlaad istovremeno procenjuje da bi zakoni prepolovili broj izdatih dozvola za nošenje oružja.

Četvrti u svetu

Prema nezavisnoj grupi Smol arms servej, sa sedištem u Ženevi, Finska je četvrta zemlja u svetu po broju civila koji poseduju oružje.

Lobisti za slobodu posedovanja oružja su uticajni, ali proteklih godina je počelo da se postavlja pitanje relativne lakoće s kojom u toj zemlji može da se dobije oružni list.

Jarmo Koskinen čita imena deset žrtava oružanog incidenta septembra 2008. u jednoj školi u Kauhadjoki, gradu na zapadu Finske. Medju poginulima je bio i njegov 21-godišnji sin Marko.

Jarmo je pretvorio Markovu bivšu sobu u svojevrstan spomenik poginulima - na njenim zidovima vise fotografije uglavnom mladih ljudi.

"Za mene je to bila neka vrsta terapije. Često dodjem u sobu i razmišljam o svim tim izgubljenim mladim životima, o ljudima koji su imali svtelu budućnost pred sobom", kaže on.

Pištolj sa petnaest godina

	Škola Kauhajoki u Finskoj

To nije bio prvi oružani incident u nekoj finskoj školi - samo deset meseci ranije, osmorilo ljudi je ubijeno u srednjoj školi u gradu Tusula, a prošlog decembra petoro ljudi je izgubilo život u nasumičnoj pucnjavi u tržnom centro u Espuu, blizu Helsinkija.

U sva tri slučaja korišćeni su pištolji.

U školskim pucnjavama oružje je kupljneo legalno, jer u Finskoj treba da imate svega petnaest godina i dozvolu roditelja da biste kupili pištolj.

Ukoliko finski parlament usvoji nove zakone, donja starosna granica pomeriće se na dvadeset godina.

Autor novih zakona je glavni inspektor Mika Lehtonen, iz finskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

"Želimo da smanjimo količinu vatrenog oružja u Finskoj i da nadziremo vlasnike oružnih listova na efikasniji način. Želimo da imamo više informacija o njihovoj prošlosti i mentalnom zdravlju. Što se pištolja tiče, osnovna ideja je da se oni mogu koristiti u sportske svrhe, ali pod strogom kontrolom."

Neprimenjivi zakoni?

Vlasnik strelajčkog kluba u Helsinkiju Otso Vajnio smatra da je predloženo zakonodavstvo neprimenjivo, i kaže da rešenje leži u većim investicijama u zaštitu mentalnog zdravlja.

Po njemu, stroža kontrola izdavanja oružnih listova nije rešenje.

"Bila je to ishitrena reakcija posle incidenata u Djokeli i Kauhadjoki. Nešto je moralo da se uradi i promena zakona je bila najednostavnije rešenje ali, po mom mišljenju, ne i najbolje. Ono se bavi simptomima problema a ne njegoovm suštinom. Ako je neko čvrsto rešen da izadje i da bez razloga puca u ljude, što je zastrašujuća pomisao, nabaviće oružje bez obzira na naše preventivne mere."

Za obe pucnjave u školama bili su odogovrni učenici - obojica su na Jutjub postavili video snimke sebe kako pucaju i kako govore o oružanim incidentima u američkim školama, kao i o preziru koji osećaju prema ljudskom rodu.

"Ovo je moglo da se spreči"

U slučaju Kauhadjoki, policija je videla video snimak i razgovarala je sa napadačem Matijem Sarijem, ali je procenila da nema dovoljno razloga da mu se oduzme dozvola za nošenje oružja.

Jarko Koskinen, koji je izgubio sina u pucnjavi, pokazuje malu drvenu kutiju punu dokumenata koji se odnose na taj slučaj:

"Ovo nije isto kao kad izgubite nekog bliskog u nesreći. Svima nama su poznate činjenice. Ovo je moglo da se spreči", smatra on.

Finska vlada se nada da će novi zakon sprečiti ponavljanje slučaja iz Kauhadjokija, ali pravo na nošenje oružja je važan aspekt finskog načina života.

Ograničavanje prava gradjana da ga poseduju biće težak i nepopularan proces, navodi dopisnik BBC-ja iz Helsinkija.