Teška i značajna odluka

Sud je utvrdio da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije povredila opšte odredbe međunarodnog prava, zato što to pravo ne sadrži zabranu takvih deklaracija, saopštio je predsednik suda Hisaši Ovada:

"Sud je zaključio da usvajanjem deklaracije o nezavisnosti 17. februara 2008. godine nisu prekršena ni opšta pravila međunarodnog prava, ni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, ni Ustavni okvir donet nakon uspostavljanja misije UN na Kosovu. Shodno tome, usvajanjem deklaracije nije prekršena nijedna relevantna odredba međunarodnog prava."

Sudija Ovada saopštio je savetodavno mišljenje, koje ne obavezuje države, ali će, po opštoj oceni, imati veliku pravnu, ali i političku i moralnu težinu.

Najviši sud UN je odgovorio na pitanje Generalne skupštine UN: "Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?".

Sudija Ovada je naglasio da rasprava o pravu na samoopredeljenje nije u domenu ove rasprave, čiji je predmet samo da li deklaracija kosovske Skupštine o nezavisnosti krši nezavisno pravo ili je to 'leks specijalis' na osnovu Rezolucije 1244.

Ta deklaracija, dodao je, ne krši međunarodne norme.

MSP je konstatovao da Rezolucija UN 1244 nije zabranjivala autorima Deklaracije da proglase nezavisnost.

Mišljenje Međunarodnog suda pravde Generalna skupština UN zatražila je rezolucijom na inicijativu Srbije, čiji je stav da su jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušeni temelji međunarodnog pravnog poretka.

Reagovanja Beograda i Prištine

Javnoj sednici Međunarodnog suda pravde prisustvovali su ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni.

U susretu s novinarima, odmah po izlasku iz sudnice MSP u Hagu, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić istakao je u prvi plan da se mišljenje Suda ne odnosi na pravo grupa i naroda na secesiju od suverenih država:

"Verujem da će od sada u svetu bili ljudi koji će biti u iskušenju da pišu proglašenja nezavisnosti koja su očigledno, po sudskom mišljenju, 'u užem smislu' u skladu sa međunarodnim pravom. Ali želim da još jednom ponovim da u ovoj sudnici nije razmatrano pravo na secesiju."

Jeremić je posle izricanja mišljenja Međunarodnog suda pravde naglasio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i dodao da će Srbija nastaviti sa mirnom diplomatskom borbom za Kosovo, koja će, kako je ocenio, biti teška.

Šef srpske diplomatije je napomenuo da je u ovom trenutku najvažnije očuvati mir i stabilnost na teritoriji cele pokrajine i pozvao građane da, kako se izrazio, ne nasedaju na provokacije.

Ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni rekao je da je ovo je odlična vest za Kosovo:

"Očekujem da se Srbija okrene ka nama i da razgovara sa nama o mnogim pitanjima koja su obostrano značajna. Ali takvi razgovori mogu da se odvijaju samo kao dijalog između dve suverene susedne države. Državnost Kosova sada je odlučno potvrđena ovim savetodavnim mišljenjem."

Najznačajniji slučaj u istoriji MSP

Stručnjak za politiku jugoistočne evrope na Londonskom ekonomskom fakultetu (LSE) Džems Ker Lindzi ocenjuje da je pitanje legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova najznačajniji slučaj koji se ikada pojavio pred Međunarodnim sudom pravde.

"MSP je najviša pravna instanca UN i u svojoj istoriji se bavio čitavim nizom slučajeva koji su bili vezani za razgraničenje i međudržavne sporove oko granica. Sada je prvi put u prilici da zauzme stav o jednom suštinskom pitanju, a to je pravo grupe ljudi da se otcepe od države u kojoj žive. Zbog toga je ovo jedinstven slučaj u istoriji MSP. Iako svi insistiraju na tome da je mišljenje suda samo savetodavno, ja mislim da je reč o nečemu mnogo važnijem i značajnijem. Ocena MSP o Kosovu mogla bi da odredi način na koji tretiramo separatističke grupe u godinama i decenijama koje dolaze."

Vodeći britanski stručnjak za međunarodno i humanitarno pravo Filip Sends takođe misli da se radi o suštinskom pitanju, ocenjujući da je veliki broj onih koji će vrlo pažljivo čitati mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu:

"Veliki je broj zemalja koje su u sličnoj situaciji: Kanada ima Kvebek, Španija ima Baskiju i Kataloniju, Britanija Škotsku, Gruzija Abhaziju i Južnu Osetiju, Kina ima Tibet, itd. Zbog toga odluka suda ima potencijalno ogroman značaj, jer je reč o pitanju koje ima naglašeno političku dimenziju."