Zbog globalne krize dramatično su porasli i dugovi portugalske vlade a manjak u državnom budžetu za prošlu godinu iznosi 9.3 odsto bruto nacionalnog dohotka

Portugalska vlada takođe je pripremila mere štednje koje bi u petak trebalo da usvoji i parlament u Lisabonu koji glasa o budžetu za ovu godinu.

Težina ekonomske situacije u Portugalu verovatno se najbolje oseća i vidi u gradu Portu, u svetu čuvenom po istoimenom dezertnom vinu.

Iz pogona za proizvodnju tog pića u gradu Portu, godišnje izađe 2 miliona litara porta.

Vlasnik je Pol Semington čija se porodica već četrnaest generacija bavi proizvodnjom ovog pića tamno crvene boje

Semington ne krije da je danas jedino port tamno crven, sve drugo jekako kaže daleko od ružičastog:"Prilično je teško, posebno zato što je evro jak u odnosu na druge valute, a mi veliki deo porta koji proizvedemo prodajemo izvan evrozone. Ono što prodajemo u Francuskoj ili Holandiji je uredu, jer su to zemlje koje takodje koriste evro. Ali u Britaniji na primer, funta je pala u odnosu na evro i naša vina su odjednom 20 odsto skuplja nego što su bila. I to ima ozbiljne posledice".

U mračnom podrumu gostu s puno ponosa pokazuju flaše starog arhivskog porta.

Neke od njih napunjene su sredinom XIX veka, neke u prvoj polovini XX.

Za razliku od vremena kada su te prašnjave flaše napunjene, Portugal je danas članica monetarne unije.

A to, kaže Pol Semington, nažalost znači da su i privrednicima i vladi u priličnoj meri vezane ruke:"Sada više nije moguće za malo smanjiti vrednost naše valute i time povećati konkurentnost onoga što proizvodimo. I šta je rezultat toga? Nezaposlenost i teškoće".

I problem nezaposlenosti nije prisutan samo na severu Portugala gde se tradicionalno nalazi veliki deo industrije.

Pedro Aleina je nezaposlen i redovno posećuje biro rada u Portu.

Završio je Geografski fakultet i radio je za firmu koja je proizvodila elektronske mape:"Prošle godine nam je šef rekao da ćemo zbog velike svetske ekonomske krize morati da radimo više za iste pare. A onda nam je, 6 meseci kasnije, rečeno da se firma zatvara i da se proizvodnja seli u Rumuniju. Taj posao sam našao pre nekoliko godina kada se firma preselila iz Belgije u Portugal. Ovde je tada radna snaga bila jevtinija. Ali to više nije slučaj. Od kada smo usvojili evro cene su porasle i troškovi života su se udvostručili"

Zbog globalne krize dramatično su porasli i dugovi portugalske vlade.

Manjak u državnom budžetu za prošlu godinu iznosi 9.3 odsto bruto nacionalnog dohotka.

Vlada je bila primorana da usvoji mere štednje, čiji je cilj da se deficit smanji na ispod 3 odsto u naredne tri godine.

Plate u javnom sektoru će biti zamrznute, u državnoj administraciji će se popunjavati tek polovina radnih mesta upražnjenih zbog odlazaka u penziju, dok će građani koji zaradjuju više od 150 hiljada evra plaćati veći porez; država će im naime uzimati maltene polovinu onoga što zarade.

I tu nastojanjima da se uštedi nije kraj jer se žrtvuju i veliki infrastrukturni projekati, tačnije planirane brze pruge izmedju Lisabona i Porta i Lisabona i Madrida.

Ulaganja u brze pruge moraće da sačekaju neka bolja vremena ali privrednici brinu kako će se vladine mere za popunjavanje budžeta odraziti na privredni opravak.

Tačnije, strahuju da će povećanje poreza otežati izlazak iz krize.

Predsednik privredne komore u Portu Rui Morera:"Veoma bismo voleli da se osigira da mere ne pogode mala i srednja preduzeća. Smatramo da je vlada pritisnula pogrešno dugme".

Morera se žali i da imidž Portugala kao jedne od zemalja Evropske unije koje su zbog krize upale u velike dugove, negativno utiče na poslovanje.

Kaže da na primer partneri iz Nemačke na Portugalce odjednom gledaju sumnjičavo i pitaju se da li će se Lisabon uskoro naći u istoj situaciji u kojoj je danas Atina.