Lideri dvadesetsedmorice sastaju se u Briselu gde se danas završava poslednji samit EU u ovoj godini.

Dogovor o tome koja će članica unije koliko novca izdvojiti za taj specijalni fond je jedna od ključnih tačaka dnevnog reda, ali oko nje do kasno sinoć još nije bila postignuta saglasnost.

"Još uvek radimo na tome da utvrdimo šta su, na dobrovoljnoj bazi, evropske zemlje spremne da stave na sto, rekao je novinarima predsedavajući sastanka, švedski premijer Frederik Rajnfeld, dodavši da će službenici iz zemalja članica o tome razgovarati do kasno u noć.

Napomenuo je i da će "brojke sutra ujutro izgledati bolje nego što izgledaju večeras".

Diplomatski izvori kažu da su najviše novca za sada obećale britanija i Švedska, ali da se neke velike članice unije, poput francuske i Nemačke do sinoć nisu izjasnile koliko su spremne da odreše kesu.

Povezanost samita EU i konferencije u Kopenhagenu

Dogovor unutar EU da se izdvoji 6 milijardi evra u fond za pomoć zemljama u razvoju bio bi značajan jer bi podstakao i druge razvijene zemlje da izdvoje značajna sredstva, a time bi se istovremeno povećale šanse da se postigne nekakav ozbiljniji rezultat na velikoj konferenciji o borbi protiv globalnog otopljavanja koja se pod okriljem UN održava u Kopenhagenu.

Cilj skupa u Kopenhagenu je globalni sporazum o smanjenju emisije ugljen dioksida i drugih gasova čija povećana koncentracija u atmosferi izaziva globalno otopljavanje.

Ideja je da se sve zemlje obavežu za koliko će smanjiti emisiju štetnih gasova, ili, ukoliko se na primer ubrzano ekonomski razvijaju, za koliko će usporiti tempo kojim proizvodnja takvih gasova raste.

Da bi preuzele deo tereta zemlje u razvoji insistiraju da im bogate države pomognu, jer su upravo razvijenje industrijalizovane zemlje, koristeći velike količine fosilnih goriva, i dovele do porasta nivoa ugljen-dioksida u atmosferi.

EU želi da igra ključnu ulogu u postizanju dogovora o borbi protiv globalnog otopljavanja i formiranje fonda za pomoć zemljama u razvoju se pokazalo kao jedan od važnih preduslova za takav dogovor.

Sredstva iz tog fonda bi se koristila da se zemljama u razvoju pomogne da počnu da usvajaju čistije tehnologije za proizvodnju energije iz čistih izora kao što su sunce i vetar, kako bi manje zavisile od fosilnih goriva čijom potrošnjom nastaju štetni gasovi.

Siromašne zemlje bi takodje dobile pomoć da izgrade infrastrukturu koja bi im omogućila da se lakše nose sa poplavama, sušama, porastom nivoa mora, elementarnim nepogodama i drugim ekstremnim vremenskim uslovima kojih će, očekuje se, biti sve više zbog globalnog otopljavanja.

Da li će u Kopenhagenu biti rezultata?

Paralelno sa pregovorima unutar EU o tome kako da njenih 27 zemalja članica prikupe 6 milijardi evra za taj fodn, u Kopenhagenu se iza zatvorenih vrata nastavljaju razgovori koji za cilj imaju globalni dogvor o borbi protiv globalnog otopljavanja.

Taj skup je počeo u ponedeljak i trajaće sve do petka sledeće nedelje, kada će u Kopenhagen doći i premijeri i predsednici oko 100 zemlja, medju njima i Barak Obama.

Neizvesno je da li će ta velika konferencija rezultirati nekim konkretnim dogovorom o bori protiv globalnog otopljavanja.