Da li su naučnici manipulisali podacima?

Mnogi su već izrazili ozbiljne sumnje da će se svetski lideri tom prilikom dogovoriti o merama koje je na tom planu neophodno preduzeti - između ostalog i zbog ogromne razlike u stavovima bogatih i siromašnih zemalja.

Kontroverze su sada dodatno pojačane tvrdnjama da su britanski naučnici manipulisali podacima, kako bi učvrstili argumente onih koji tvrde da su klimatske promene najvećim delom rezultat čovekove delatnosti.

U javnost su, naime, procurele imejl poruke koje su razmenjivali naučnici sa Odeljenja za istraživanje klimatskih promena na britanskom univerzitetu Ist Anglija, čiji je zadatak da daje ključne preporuke Ujedinjenim nacijama.

U porukama, od kojih su neke stare i 13 godina, navodno se razmatra mogućnost mananipulisanja raspoložvim podacima.

Ozbiljne optužbe

Predsedavajući Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene doktor Radžendra Pačauri u razgovoru za BBC je ocenio da su optužbe za lažiranje podataka vrlo ozbiljne i da će biti istražene:

"Sasvim sigurno ćemo preispitati sve dokaze i onda ćemo zauzeti stav o tom slučaju. Izvesno je da čitavu stvar ne želimo da gurnemo pod tepih. Reč je o vrlo ozbiljnom problemu, pa zato želimo da se upoznamo sa svim detaljima."

Rezultati upravo objavljene ankete koju je izvršila Svetska banka pokazuju da ljudi širom planete snažno podržavaju borbu protiv klimatskih promena.

Taj entuzijazam je naročito izražen u zemljama u razvoju.

Klimagejt je, međutim, neke postakao na zaključak da je pre preduzimanja bilo kakvih korenitih mera potrebno dobro razmisliti:

"Mislim da bi trebalo da zaustavimo sve što trenutno radimo i istražimo valjanost nauke o klimatskim promenama, kao i pravu istinu o spornim imejlovima."

Klimagejt i Kopenhagen

Nameće se pitanje kako će na Klimagejt reagovati političari kada se okupe u Kopenhagenu.

Pojedini političari, pre svega oni koji su i ranije bili skeptični prema ideji klimatskih promena, već tvrde da smo svi mi na neki način žrtve prevare, odnosno da globalno otopljavanje uopšte ne postoji.

BBC pitao Freda Pirsa, koji o očuvanju životne sredine piše za ugledni naučni časopis Nju sajentist, da li inkriminirajući imejlovi sa univerziteta Ist Anglia zaista potkopavju tvrdje da se klima menja zbog ispuštanja štetnih gasova u atmosferu:

"Mislim da ne. Pročitao sam veliki broj od više stotina imejlova i oni ne sugerišu da je ovde reč o zaveri da se ljude navede na pogrešan zaključak, odnosno da se naučni podaci iskrive. No, oni ipak ukazuju na postojanje, da tako kažem, ušančenog stava kod naučnika koji su zabrinuti zbog sumnje nekih svojih kolega u postojanje klimatskih promena, odnosno njihovih zahteva da pruže konkretne dokaze o tome da ispuštanje štetnih gasova u atmosferu zaista dovodi do povećanja temperature. Naučnici osumnjičeni za manipulisanje podacima nisu se pokazali u dobrom svetlu, ali to ne znači da je i nauka o klimatskim promenama dovedena u pitanje. Ukratko, stav koji su neki naučnici zauzeli prema svojim kritičarima sasvim sigurno nije dobar za nauku uopšte, koja bi trebalo da podrazumeva razumnu i otvorenu debatu."

Drugi sagovornik BBC-ja, profesor Filip Stot sa Londonskog univerziteta smatra da bi incident sa procurelim imejlovima mogao da ima vrlo ozbiljne posledice:

"Nauka o klimatskim promenama je jedna vrsta obrnute piramide, drugim rečima ona počiva na neverovatno malim temeljima. Ona zavisi od nekolicine ljudi koji izrađuju modele. Ujedinjene nacije ne vrše istraživanja - one samo prikupljaju rezultate istraživanja 30 do 40 naučnika i na osnovu njih zacrtavaju svoju politiku. Ako dno piramide propadne, srušiće se i čitavo zdanje, odnosno cela piramida, zajedno sa ogromnim, često prikrivenim, političkim interesima. Zbog toga je to što se desilo na univerzitetu Ist Anglia izuzetno važno."

Ova afera, tvrde analitičari, na samitu u Kopenhagenu mogla bi dodatno da zaoštri stavove onih zemalja koje se ionako protive uvođenju drastičnih mera za borbu protiv klimatskih promjena.

A to će dodatno otežati postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o ograničenju ispuštanje ugljendioksida u atmosferu.