Vladimir Pitin i Julija Timošenko na Jalti.

Sporazum je objavljen posle susreta premijera dve zemlje Vladimira Putina i Julije Timošenko.

Prema novom dogovoru, Ukrajina neće biti morati da plati finansijsku kaznu u slučaju da uveze manju količinu gasa nego što je to predviđeno sadašnjim ugovorom dve strane.

U januaru je zbog spora Moskve i Kijeva prekinuta dostava ruskog gasa u veliki broj evropskih zemalja pošto gasovod prolazi preko ukrajinske teritorije.

EU zadovoljava otprilike četvrtinu svojih potreba za zemnim gasom iz Rusije a od toga 80% prolazi kroz gasovod koji ide preko ukrajinske teritorije.

"Na pola puta"

Premijeri su se sastali u četvrtak u ukrajinskom odmaralištu Jalti radi razgovora o snabdevanju gasom.

Prema ugovorima koje je potpisala sa Rusijom ranije ove godine, Ukrajina bi morala da plati ogromnu finansijsku kaznu u slučaju da ne plati za svu količinu gasa na koju se unapred obavezala da će je kupiti i to bez obzira na koliko je gasa zaista potrošila.

Potrošnja gasa u Ukrajini je naglo pala zbog ekonomske krize.

Vladimir Putin je izjavio da će se dve strane dogovoriti o novim kvotama tj. količinama gasa.

"Ocenili smo da je moguće da se nađemo sa Ukrajinom na pola puta i promenimo neke od našpih ranijih ugovora", rekao je Putin.

Julija Timošenko je, pak, pokušala da smanji zabrinutost o mogućim prekidima gasa do Evrope rekavši da će Ukrajini ispuniti obaveze prema Rusiji.

"Ukrajina plaća, i nastaviće da plaća svoje obaveze na vreme", rekla je Julija Timošenko.

U avgustu, Ukrajina je dobila kredit od 1,7 milijardi dolara od EU i drugih međunarodnih finansijskih organizacija kako bi se obezbedila dostava gasa do evropskih zemalja.

BBC-ev Oleksij Solohubenko, koji prati dešavanja u Kijevu, smatra da je dogovor sa Jalte potvrda da dvoje premijera dobro sarađuju i utiču na smanjenje napetosti između svojih zemalja.

"Njih dvoje su i potpisali sporazum koji je sklopljen pre godinu dana, u vreme dok je gasni rat između dve zemlje bio na vrhuncu i dok se nešto manje od pola Evrope smrzavalo. U celoj priči negativac je ukrajinski predsednik Viktor Juščenko koga Kremlj optužuje da ucenjuje Evropu i Rusiju. Utisak je da u odnosima Rusije i Ukrajine nije prisutan samo pritisak u gasovodima već ima i političkih pritisaka kako na relaciji Moskva - Kijev tako i unutar same Ukrajne koju, za manje od dva meseca, čekaju izbori. Pritisci dakle ne manjkaju ali su premijeri Timošenko i Putin na Krimu pokazali neskriveni optimizam povodom postignutog sporazuma".

Da li se onda može reći da je premijer Putin, dolaskom na Krim, u neku ruku i pokušaj da se stavi do znanja koga to Moskva uoči izbora podržava?

Vladmir Putin je, podseća BBC-ijev Oleksij Solohubenko, pre pet godina, u vreme "Narandžaste revolucije", podržao Viktora Janukoviča koji je sada vodeći ukrajinski opozicioni lider.

I to se Rusima, u to vreme, prilično obilo o glavu tvrdi Solohubenko.

"Mislim da su Rusi naučili lekciju po kojoj treba biti krajnje oprezan u izražavanju bilo kakavih vidova podrške u Ukrajni. U samoj Ukrajni, međutim, velika većina ljudi veruje da se u ovom slučaju sve ne vrti isključivo oko novca i tržišne cene gasa. Ukrajinci u snabdevanju gasom vide moćno političko oružje. Rusija je u ovom poslu jači partner i u njenim rukama je ugovor koji je daleko od dobrog ali kojim je uspela da ublaži nedaće od prošle zime. Ugovorom su, uz to, data i velika ovlašćenja Gaspromu koji ima pravo da Ukrajni uvede kaznene mere. Taj član i dalje figurira u ugovoru ali je premijer Putin na Jalti obećao Juliji Timošenko da kažnjavanja neće biti. Rusija očito nastavlja da prema Ukrajini vodi politiku štapa i šaragrepe", ocenjuje BBC-ijev Oleksij Solohubenko.