UN ističu da proizvodnja hrane treba da prati rast stanovništva

Ban je rekao da ovaj samit i onaj o klimatskim promenama koji će se sledećeg meseca održati u Kopenhagenu, trebaju svetu da pruže jedinstvenu viziju koja će obezbediti stabilnost cena hrane u svetu.

Začarani krug siromaštva

Obraćajući se učesnicima samita Ujedinjenih nacija o hrani, generalni sekretar Ujedinjenih nacija je rekao da su u protekloj godini najsiromašniji ljudi na svetu bili uhvaćeni u začaranom krugu koji je pretio da odnese milione života.

Istakao je da moraju biti pronađena bolja sredstva za borbu protiv gladi:

"Moramo da obezbedimo sistem zaštite za ljude koji ne mogu da kupe hranu. Moramo da transformišemo poljoprivredni razvoj, tržišta i načine na koje se hrana raspodeljuje. Sve to moramo da učinimo uz temeljno razumevanje problema."

Bak ki Mun je upozorio i da će zbog klimatskih promena prinosi u Africi pasti za 50% u sledećoj deceniji.

Šef Organizacije za hranu i poljoprivredu Žak Dijuf izrazio je mišljenje da je zabeležen izvestan napredak u nastojanjima da se zaustavi pad investicija u poljoprivredu posle naglog skoka cena hrane krajem 2007. godine, ali da veliki deo obećanog novca nikad nije obezbeđen.

Podsetio je da petoro dece umre od gladi svakih trideset sekundi i primetio je da je 44 milijardi dolara pomoći, koliko je potrebno zemljama u razvoju, mnogo manje od 365 milijardi koliko razvijene zemlje godišnje potroše na poljoprivredne subvencije.

Neophodne veće investicije

Profesor Pol Manro-For, stručnjak organizacije UN za hranu i poljoprivredu, govorio je o potrebi za mnogo većim investicijama:

Potrebno je investirati kapital i obezbediti radnu snagu i zemlju da bi se povećala proizvodnja, a naravno mora da se poboljša i tehnologija. Novac može da stigne sa raznih strana. Može da bude i domaćeg i stranog porekla, ali mislim da učesnike samita najviše brine što nivo investicija nije dovoljan da bi obezbedio rast proizvodnje koji je potreban da bi se prehranilo stanovništvo sveta."

Borba protiv gladi nema istu političku težinu kao problem klimatskih promena.

Odsustvo lidera razvijenih zemalja, s izuzetkom Silvija Berluskonija - premijera zemlje domaćina, znači da predloženo partnerstvo bogatih i siromašnih u borbi protiv gladi neće imati nikakav kredibilitet.

Neizvestan rezultat samita

Čini se da bi karakteristika ovog samita mogla da bude: mnogo retorike, malo konkretnih akcija.

Učesnici samita su ogorčeni zbog patnji milijarde gladnih ljudi na svetu, ali kako primećuje dopisnik BBC-ja, na neki način je iznenađujuće što ih nema još više:

Aktivisti borbe protiv siromaštva kažu da je nečuveni skandal što oko milijardu ljudi nema šta da jede, kada bi pravednija pravila međunarodne trgovine mogla da reše taj problem.

Međutim, iznenađujuće je da ta cifra nije pratila rast svetskog stanovništva koje se udvostručilo u poslednjih četrdesetak godina.

Za to imamo da zahvalimo "zelenoj revoluciji" i modernizaciji poljoprivrede koja je bitno povećala proizvodnju hrane.

Ipak, broj gladnih mogao bi dalje da raste jer je svet suočen s novom krizom.

Smanjivanje rezervi nafte i obradivih površina dovelo je do skoka cena pšenice i pirinča prošle godine.

Svetsko stanovništvo i dalje raste, što, naravno, dovodi i do veće potražnje čiji rast podstiče još jedan faktor.

Ogromno stanovništvo Kine i Indije postaje bogatije zahvaljujući ekonomskim reformama i ljudi sada jedu više mesa i mlečnih proizvoda, čija proizvodnja zahteva dodatne količine žita.

Za vlade je politički teško da utiču na ishranu ljudi.

Na kraju krajeva, Indijci i Kinezi samo žele da imaju ono što ljudi na Zapadu imaju već decenijama.