Pozivi na bojkot kosovskih Srba

Centralna izborna na Kosovu najavila je da će, kako prenose lokalni mediji, preliminarne rezultate u nedelju održanih lokalnih izbora saopštiti kasnije tokom popodneva po loklanom vremenu.

Komisija je u nedelju uveče saopštila da je odziv birača iznosio nešto više od 45% od ukupno milion i po registrovanih građana svih nacionalnosti.

Naglašava se i da je odziv srpskih birača bio izuzetno slab - oko 8%, premda je taj postotak veći nego na ranijim glasanjima.

Znatno veći odziv od proseka zabeležen je u Gračanici, Ranilugu i Klokotu -srpskim sredinama koje stiču status novih opština.

U nekim drugim mestima u kojima žive Srbi na birališta maltene nije izašao niko.

Stranka kosovskog premijera Hašima Tačija DPK tvrdi da je osvojila vlast u najvećem broju opština.

Značaj izbora za kosovske vlasti

Očekuje se da će u ponedeljak biti saopštene i ocene o ispunjenosti međunarodnih standarda na lokalnim izborima.

Zapadni izveštači ističu u prvi plan da je kosovskim vlastima to važno da bi što uspešnije nastavile da lobiraju širom sveta za priznanje kosovske nazavisnosti, proglašene bez saglasnosti Beograda u februaru 2008.

Ovi izbori za opštinske skupštine i gradonačelnike ticali su se najviše lokalnih pitanja.

Izlaznost od oko 45 % je nešto veća nego na izborima 2007., kada je na izbore izašlo oko 40 % birača.

Na prvim izborima posle rata, koje su organizovale UN, odziv je iznosio čak 80 %.

Glasao mali broj Srba

Na izbore je izašlo oko 8 % kosovskih Srba, kako je to saopštila Izborna komisija.

Među onima koju su glasali bio je i Momčilo Trajković koji se kandidovao za gradonačelnika Čaglavice.

On je posle glasanja rekao okupljenim novinarima da je sama činjenica da neki kosovski Srbi ovoga puta glasaju znak, kako je ocenio, boljih vremena za manjinsko stanovništvo Kosova.

U nacionalno podeljenoj Kosovskoj Mitrovici, u većinski srpskom, severnom delu grada glasalo je manje od 1 % birača.

Ministar za KiM u vladi Srbije Oliver Ivanović je ocenio da sama činjenica da je veći broj Srba nego ranije glasao na ovim izborima predstavlja "test poverenja kosovskih Srba u vlast Srbije" i nagoveštava da bi značajniji odziv mogao da dovede do udvajanja vlasti u većinski srpskim sredinama i opštinama što bi po njegovoj oceni bilo opasno.

U takvim opštinama, Srbi su na izborima organizovanim uz pomoć Beograda već izabrali svoje lokalne vlasti, pa bi udvajanje značilo da će biti formirani i srpski organi vlasti na osnovu ovih izbora u organizaciji vlade u Prištini.

DPK proglasila pobedu

Hajrudin Kuči, potpredsednik Demokratske partije Kosova (članice vladajuće koalicije i stranke premijera Hašima Tačija) saopštio je u nedelju uveče da je njegova partija pobednila na ovim lokalnim izborima, a njegovo obraćanje novinarima prenosila je kosovska televizija RTK.

Prema nezvaničnim podacima tokom izbornog dana odziv Srba na ovim izborima je bio 8 %, što je više u odnosu na predhodne izbore   BBC Kosovo

"Zadovoljstvo mi je da u ime DPK saopštim da je ta stranka ubedljivo pobedila na ovim izborima", rekao je g.Kuči i ocenio da su izbori bili u celini uspešni i da predstavljaju "veliku pobedu za Kosovo" imajući u vidu da je na miran način sproveden jedan demokratski proces.

Kako je javio BBC-jev izveštač sa ovih izbora, vlada u Prištini je nastojala da osigura uslove za normalne izbore i privuče jedan broj kosovskih Srba na glasanje, uprkos proceni i preporuci Beograda da se nisu stekli uslovi za izbore i da zato kosovski Srbi ne treba da se odazovu pozivu da biraju predstavnike lokalnih vlasti u sredinama u kojima žive.

Srbi koje je BBC zatekao na glasačkim mestima u Štrpcu kazali su da žele da glasaju jer u ovim izborima vide rešenje za neke svoje svakodnevne probleme   BBC Kosovo

Vlastima nezavisnog Kosova, koje je od februara 2008. priznalo šezdeset tri zemlje sveta, ovi izbori su bili važan test jer od njih zavisi poverenje međunarodne zajednice u predanost vlasti u Prištini izgradnji proklamovanog demokratskog poretka.

To je Prištini važno i zato što Srbija, uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti, teritoriju Kosova smatra svojom pokrajinom i odbija kontakte sa zvaničnicima nezavisnih kosovskih vlasti.

Kosovo, uz pomoć vodećih Zapadnih zemalja i EU, nastoji da postane višenacionalno demokratsko društvo deset godina posle rata, intervencije NATO i povlačenja vlasti Srbije sa teritorije.

BBC-jev izveštač ocenjuje da je vidljiv "izvestan stepen" pomirenja srpske i albanske zajednice, iako se taj proces odvija sporo i postepeno.

Nepravilnosti pri glasanju

Izbori su protekli u mirnoj i korektnoj atmosferi, mada je bilo manjih nepravilnosti.

Kosovski Srbi koji su u nedelju glasali, to su radili uglavnom na biračkim mestima po privatnim kućama jer lokalne srpske vlasti, koje su birane na odvojenim srpskim izborima, nisu želele da se njihove prostorije koriste za ove izbore.

U nekim srpskim sredinama nije otvoreno ni jedno biračko mesto, kao npr. u Osojanu, najvećem povratničkom selu.

Za neka druga sela obezbeđene su mobilne glasačke jedinice, gde je takođe moglo da se glasa.

Oni Srbi koje je BBC zatekao na glasačkim mestima u Štrpcu kazali su da žele da glasaju jer u ovim izborima vide rešenje za neke svoje svakodnevne probleme.

Na zahtev izborne Komisije u Štrpcu policija je intervenisala jer je jedan broj lica iz Makedonije želeo da glasa, zbog čega je privremeno bilo zatvoreno ovo glasačko mesto.

Kao jedna od opštih primedbi u svim kosovskim centrima je što građani nisu bili obavešteni o promeni njihovih glasačkih mesta, zbog čega je jedan broj građana odustao od glasanja, što politički predstavnici smatraju kršenjem zakona.

Analiticari, na osnovu raspoloživih podataka Centralne izborne Komisije do 12 sati i 30 minuta, procenili su da izlaznost gradjana neće preći 50 procenata - odnosno da će iznositi otprilike kao i na parlamentarnim izborima održanim 2007. godine, kada se na glasačka mesta pojavilo 47 odsto građana sa pravom glasa.

Odavanje pošte Patrijarhu Pavlu

U portama više crkava i manastira okupili se Srbi da bi zapalili sveće za upokojenog Patrijarha Pavla, koji je na Kosovu proveo 33 godine svog života, kao Vladika raško-prizrenski.

Takođe, zvona na svim pravoslavnim crkvama oglašavaju se na svakih sat vremena i to petnaest minuta pre punog sata.