Pozivi na bojkot kosovskih Srba

Očekuje se da će u ponedeljak biti saopštene i ocene o ispunjenosti međunarodnih standarda na ovim izborima - a Zapadni izveštači ističu u prvi plan da je kosovskim vlastima to važno da bi što uspešnije nastavili da lobiraju širom sveta za priznanje kosovske nazavisnosti proglašene bez saglasnosti Beograda u februaru 2008.

Ovi izbori za opštinske skupštine i gradonačelnike ticali su se najviše lokalnih pitanja, a izborni zvaničnici kažu nezvanično da je odziv birača na celom Kosovu bio oko 45 posto, od ukupno milion i po registrovanih građana svih nacionalnosti.

To je nešto više nego na izborima 2007. kada je izlaznost bila oko 40 posto, dok je na prvim izborima posle rata, koje su organizovale UN odziv bio čak 80 posto.

Broj Srba na izborima još se ne zna

Nije sasvim jasno koliko kosovskih Srba je ovoga puta glasalo, ali ima znakova da ih je izašlo više nego na prošlim izborima.

Jedan od takvih je i Momčilo Trajković, koji se kandidovao za gradonačelnika Čaglavice. On je posle glasanja rekao okupljenim novinarima da je sama činjenica da neki kosovski Srbi ovoga puta glasaju, znak "boljih vremena za manjinsko stanovništvo" Kosova.

Prema nezvaničnim procenama jednog od BBC-jevih izveštača na licu mesta, u tri nove kosovske opštine (Gračanica, Klokot i Ranilug) koje su formirane za ove izbore, odziv Srba je bio znatno veći nego u ostalim opštinama.

U nacionalno podeljenoj Kosovskoj Mitrovici, u većinski srpskom, severnom delu grada glasalo je manje od jedan posto birača.

Ministar za KiM u vladi Srbije, Oliver Ivanović je ocenio u jednoj izjavi za medije da sama činjenica da je veći broj Srba nego ranije glasao na ovim izborima predstavlja "test poverenja kosovskih Srba u vlast Srbije", i nagoveštava da bi značajniji odziv mogao da dovede do udvajanja vlasti u većinski srpskim sredinama i opštinama što bi po njegovoj oceni bilo "opasno".

U takvim opštinama, Srbi su na izborima organizovanim uz pomoć Beograda već izabrali svoje lokalne vlasti, pa bi udvajanje značilo da će biti formirani i srpski organi vlasti na osnovu ovih izbora u organizaciji vlade u Prištini.

DPK proglasila pobedu

Hajrudin Kuči, potpredsednik Demokratske partije Kosova (članice vladajuće koalicije i stranke premijera Hašima Tačija) saopštio je u nedelju uveče da je njegova partija pobednila na ovim lokalnim izborima, a njegovo obraćanje novinarima prenosila je kosovska televizija RTK.

Prema nezvaničnim podacima tokom izbornog dana odziv Srba na ovim izborima je bio osam odsto što je više u odnosu na predhodne izbore   BBC Kosovo

"Zadovoljstvo mi je da u ime DPK saopštim da je ta stranka ubedljivo pobedila na ovim izborima", rekao je g.Kuči i ocenio da su izbori bili u celini uspešni i da predstavljaju "veliku pobedu za Kosovo" imajući u vidu da je na miran način sproveden jedan demokratski proces.

Najveći odziv Srba u tri nove opštine

Izbori su protekli u celini mirno uz učešće izvesnog broja kosovskih Srba što ranije nije bio slučaj, a održani su u ukupno 36 opština među kojima su i tri nove opštine - Gračanica, Klokot i Ranilug - u kojima Srbi čine većinu stanovništva.

Prema nezvaničnim procenama jednog od BBC-jevih izveštača na licu mesta, u te tri opštine je odziv Srba i bio znatno veći nego u ostalim opštinama na Kosovu - kako tamo gde Srbi čine većinu tako i tamo gde su u manjini.

U još dve opštine sa srpskom većinom, severnoj Kosovskoj Mitrovici i Partešu, lokalni izbori će biti sprovedeni naknadno.

Kako je javio drugi BBC-jev izveštač sa ovih izbora, vlada u Prištini je nastojala da osigura uslove za normalne izbore i privuče jedan broj kosovskih Srba na glasanje - uprkos proceni i preporuci Beograda da se nisu stekli uslovi za izbore i da zato kosovski Srbi ne treba da se odazovu pozivu da biraju predstavnike lokalnih vlasti u sredinama u kojima žive.

Važan test za Prištinu

Prema nezvaničnim podacima tokom izbornog dana, odziv Srba na ovim izborima je bio osam odsto, što je više u odnosu na predhodne izbore.

Po tome se može zaključiti da srpska zajednica nije sasvim prihvatila stav zvaničnog Beograda, koji je više puta poručio da ne priznaje ove izbore i da Srbi nemaju šta da traže na njima.

Prema BBC-jevom izveštaču redovi pred biračkim mestima bili su vidljivi tokom celog dana posebno u Prištini, a kosovske vlasti su bile pod jakim pritiskom da organizuju transparentne i kredibilne izbore.

Srbi koje je BBC zatekao na glasačkim mestima u Štrpcu kazali su da žele da glasaju jer u ovim izborima vide rešenje za neke svoje svakodnevne probleme   BBC Kosovo

Izborni organi su koristili nevidljivu tečnost u spreju, koju su nanosili na prste birača pri glasanju jer se tako sprečava da jedna osoba glasa više od jednom i dovede u pitanje regularnost celog izbornog procesa.

Vlastima nezavisnog Kosova, koje je od februara 2008. priznalo šezdeset tri zemlje sveta, ovi izbori su bili važan test jer od njih zavisi poverenje međunarodne zajednice u predanost vlasti u Prištini izgradnji proklamovanog demokratskog poretka.

To je Prištini važno i zato što Srbija, uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti, smatra teritoriju Kosova svojom pokrajinom i odbija kontakte sa zvaničnicima nezavisnih kosovskih vlasti.

Odziv Srba ključan za uspeh izbora

BBC-jev izveštač je u izbornom danu posetio i Gračanicu gde su se tamošnji Srbi "umereno" odazvali pozivu na izbore i glasalil očekujući da će tako moći da utiču na poboljšanje uslova za svoj svakodnevni život.

Na prethodnim izborima u organizaciji vlasti u Prištini Srbi u Gračanicu su ih bojkotovali.

BBC-jev izveštač ističe da će odziv kosovskih Srba na ovim izborima biti ključan pri proceni koliko su bili uspešni.

Kosovo, uz pomoć vodećih Zapadnih zemalja i EU, nastoji da postane višenacionalno demokratsko društvo deset godina posle rata, intervencije NATO i povlačenja vlasti Srbije sa teritorije - a BBC-jev izveštač kaže da je vidljiv "izvestan stepen" pomirenja srpske i albanske zajednice iako se taj proces odvija sporo i postepeno.

Nepravilnosti pri glasanju

Izbori su protekli u mirnoj i korektnoj atmosferi, mada je bilo manjih nepravilnosti.

Kosovski Srbi koji su u nedelju glasali, to su radili uglavnom na biračkim mestima po privatnim kućama - jer lokalne srpske vlasti, koje su birane na odvojenim srpskim izborima, ne žele da se njihove prostorije koriste za današnje izbore.

U nekim srpskim sredinama nije otvoreno ni jedno biračko mesto, kao npr. u Osojanu, najvećem povratničkom selu.

Za neka druga sela, obezbedjene su mobilne glasačke jedinice, gde je takodje moglo da se glasa.

Oni Srbi koje je BBC zatekao na glasačkim mestima u Štrpcu, kazali su da žele da glasaju, jer u ovim izborima vide rešenje za neke svoje svakodnevne probleme.

Oni su rekli BBC-jevom izveštaču i da ne žele da dozvole da u ovoj novoj opštini vlast pripadne Albancima, što se moze desiti, ako Srbi ne izadju u dovoljnom broju.

Na zahtev izborne Komisije u Štrpcu policija je intervenisala jer je jedan broj lica iz Makedonije želeo da glasa, zbog čega je privremeno bilo zatvoreno ovo glasačko mesto.

Fizički obračun, oružje i kupovina glasova

Centralnoj izbornoj Komisiji je prijavljen i incident koji se smatra i najtezim na dan glasanja, kada je kandidat za gradonačelnika Srbice iz redova Tačijeve Demokratske partrije Kosova fizički napao šefa izbornog štaba Demokratskog saveza Dardanije, bivsšg predsednika parlamenta Nedžata Dacija.

Iz juznog dela Mitrovice je saopšteno da je 20-tak osoba pokušalo da kupi glasove sa 10 ili 20 eura na nekoliko glasačkih mesta za odredjene političke partije.

Kao jedna od opštih primedbi u svim kosovskim centrima je što gradjani nisu bili obavešteni o promeni njihovih glasačkih mesta, zbog čega je jedan broj gradjana odustao od glasanja, što politički predstavnici smatraju kršenjem zakona.

Analiticari, na osnovu raspoloživih podataka Centralne izborne Komisije do 12 sati i 30 minuta, procenili su da izlaznost gradjana neće preći 50 procenata - odnosno da će iznositi otprilike kao i na parlamentarnim izborima održanim 2007. godine, kada se na glasačka mesta pojavilo 47 odsto građana sa pravom glasa.

Odavanje pošte Patrijarhu Pavlu

U portama više crkava i manastira okupili se Srbi, da bi zapalili sveće za upokojenog Patrijarha Pavla, koji je na Kosovu proveo tridesettri godine svog zivota, kao Vladika raško-prizrenski.

Takodje, zvona na svim pravoslavnim crkvama oglašavaju se na na svakih sat vremena, i to petnaest minuta pre punog sata.