BBCSerbian.com | News | Ambasador upozorava SAD

Ambasador SAD u Avganistanu je sugerisao u pismu Beloj kući da Amerika ne treba da šalje vojno pojačanje od više hiljada vojnika u Avganistan - što se već mesecima najavljuje u okviru nove strategije Obamine administracije prema vojnom prisustvu u toj srednjeazijskoj zemlji.

U diplomatskoj poruci koja je procurila u javnost, ambasador Karl Ejkenberi, bivši vojni komandant američkih snaga u Avganistanu, je izrazio sumnju u sposobnost avganistanske vlade predsednika Karzaja i sugerisao da je korumpirana.

Vest o ovom internom pismu visokom američkog diplomate je procurila u medije posle poslednjeg sastanka koji je predsednik Obama održao (u sredu) sa svojim savetnicima za nacionalnu bezbednost na kojem je bilo reči o strategiji SAD za Avganistan i mogućem slanju pojačanja u ljudstvu i opremi vojnim snagama koje predvode Međunarodne stabilizacione snage (ISAF).

Bela kuća je posle tog sastanka izdala šturo saopštenje u kojem stoji da avganistanskoj vladi treba jasno reći da je američka posvećenost obavezama u Avganistanu vremenski ograničena.

Posmatrači veruju da aktuelni komandant NATO-vih i američkih snaga u Avganistanu general Stenli Mekristal želi pojačanje od 40 hiljada vojnika za misiju ISAF - a BBC-jev analitičar kaže da je, posle objavljivanja stavova ambasadora Ejkenberija, mnoge posmatrače iznenadila velika razlika u stavovima najvišeg američkog civilnog i vojnog zvaničnika u Avganistanu.

On dodaje da se "naravno" postavlja i pitanje kako i zašto se ambasadorovi stavovi toliko razlikuju od stavova vojnog komandanta američkih snaga, i podseća da su nedavni sastanci zvaničnika Obamine administracije posvećeni mogućoj budućoj strategiji u Avganistanu "jasno pokazali" razmere sumnje u sposobnost avganistanske vlade da bude pouzdan partner SAD u toj zemlji.

Imajući tu sumnju u vidu, dodaje BBC-jev analitičar Nik Čajlds, postaje jasnije najnovije grubo upozorenje Bele kuće porukom da su američke obaveze prema Avganistanu "vremenski ograničene", koje je u istom duhu kao i diplomatske poruke ambasadora Ejkenberija.

I ostale zemlje koje su značajnije vojno prisutne u misiji ISAF u Avganistanu, najviše brine pitanje kako da izvrše uticaj na avganistansku vladu čije je ugled uveliko poljujan.

Te zemlje, baš kao i SAD, shvataju sve više da je svaka odluka Zapadnih lidera o strategiju u Avganistanu osuđena na neuspeh bez efikasne saradnje unutar Avganistana - dok je predsednik Obama, prema nezvaničnim i dobro obaveštenim izvorima u Beloj kući, nezadovoljan planovima koje su mu do sada podneli saradnici o slanju više američkih vojnika u Avganistan.

Prema tim izvorima predsednik Obama želi da sazna više detalja o vremenu koje će biti potrebno da se svaka od planiranih i predloženih strategija sprovede u delo.

To s druge strane, kaže BBC-jev analitičar Nik Čajlds, može da se tumači i kao znak velike političke važnosti koju za predsednika Obamu ima odluka koju treba da donese o Avganistanu - i ujedno znak koliko je naizvesna podrška američke javnosti daljem preuzimanju obaveza SAD prema Avganistanu, dok pritisak na američkog predsednika raste da odluku donese što pre.

Dok dileme pred Obaminom administracijom postaju sve vidljivije, i generalni sekretar NATO je vrlo angažovan i ove nedelje je obišao više članica ovog vojnog saveza razgovarajući o potrebi vojnog pojačanja za snage u sastavu ISAF-a.

U ovkiru tih razgovora, Anders Fog Rasmusen boravi u četvrtak u Londonu gde je razgovarao sa premijerom Braunom - imajući u vidu da, posle SAD, Britanija ima najviše vojnika u sastavu međunarodnih snaga u Avganistanu.

Na razgovorima Brauna i Rasmusena bilo je reči i o budućim odnosima sa avganistanskom vladom, pošto je premijer Braun nedavno saopštio odluku da uputi pojačanje od petsto britanskih vojnika u Avganistan (gde se već nalazi devet hiljada Britanaca) i tom prilikom pozvao je i druge članice NATO da urade više nego do sada.

Generalni sekretar NATO Rasmusen je jasno ponovio više puta da očekuje da zemlje članice obezbede više "resursa" za misiju ISAFa, posebno za obuku avganistanskih snaga bezbednosti i izrazio je uverenje da će dobiti tražena pojačanja i sredstva.

Ipak, još je potpuno nejasno na kakav će odziv naići ovi pozivi, i što je možda još važnije kakav stav će biti definisan u novoj strategiji Bele kuće prema Avganistanu.