Istraživanje koje je naručio BBC pokazuje da samo 11 posto ispitanika u 27 zemalja sveta smatra da saavremeni liberalni kapitalizan "funkcioniše"

Istraživanje je naručila Svetska služba BBC-ja, a rezultati govore da samo 11 odsto ispitanika u 27 zemalja sveta smatra da kapitalizam funkcioniše, dok većina veruje da ga je neophodno regulisati i reformisati.

BBC-jev diplomatski urednik Džejms Robins potseća da je u vreme kada je Berlinski zid pao (novembar 1989.) taj događaj predstavljao pobedu za obične ljude širom istočne i centralne Evrope.

U to vreme, pad zida je smatran i trijumfom kapitalizma odnosno slobodnog tržišta.

Poljuljano poverenje posle najnovije krize

Dvadeset godina kasnije, novo globalno istraživanje sugeriše de je poverenju u slobodno tržišta teško poljuljano u poslednjih dvanaest meseci finansijske i ekonomske krize.

Ispitivanjem koje je naručio BBC je obuhvaćeno više od 29.000 ljudi u 27 zemalja sveta.

Samo u dve zemlje -- Sjedinjenim državama i Pakistanu -- više od petine ispitanika smatra da kapitalizam funkcioniše ovakav kakav je.

Ali skoro četvrtina - 23 odsto ispitanika - misli da taj ima sistem fatalne nedostatke.

Ako postoji ijedna stvar oko koje su gledišta globalno usaglašena, onda je to da gotovo svuda većina ispitanika želi da njihova vlada bude aktivnija u regulisanju biznisa. Jedini izuzetak je Turska, gde većina ispitanih želi manju vladinu regulativu   Džejms Robins, BBC London

To smatra 43 odsto Francuza, 38 odsto Meksikanaca i 35 odsto žitelja Brazila.

Kako deliti bogatstvo?

Istraživanje je takođe pokazalo da širom sveta postoji jaka podrška za ravnomerniju raspodelu bogatstva - što je u ovom istraživanju podržala većina ispitanika u 22 od 27 zemalja.

Anketa je, objašnjava Džejms Robins, pokazala i da su mišljenja oštro podeljena kada je reč o raspadu Sovjetskog saveza.

"Ubedljiva većina Evropljana izjasnila se da je to dobra stvar: tako misli 79 posto žitelja Nemačke, 76 posto Britanaca i 74 posto Francuza. Ali, van razvijenog Zapada, slika je drugačija. Gotovo sedam od deset ispitanih Egipćana smatra da kraj Sovjetrskog saveza nije bio dobra stvar, a gledišta oko toga duboko su podeljena u Indiji, Keniji i Indoneziji. Ako postoji ijedna stvar oko koje su gledišta globalno usaglašena, onda je to da gotovo svuda većina ispitanih želi da njihova vlada bude aktivnija u regulisanju biznisa. Jedini izuzetak je Turska, gde većina ispitanih želi manju vladinu regulativu", objašnjava BBC-jev Džejms Robins.

Četiri petine sveta živi u većoj nejednakosti nego 1989.

Robert Vejd, profesor političke ekonomije na uglednom londonskom fakultetu LSE (London School of Economics) kaže da ga rezultati istraživanja ne iznenađuju, posebno kada se uzme u obzir pitanje nejednakosti prihoda u savremenom svetu.

Kontrast (između finansijske elite i nezaposlenih) izaziva zavist i nezadovoljstvo jer ljudi smatraju da to bogastvo nije opravdano   Robert Vejd, profesor iz Londona

"Zbog najnovijih događaja, široka javnost je postala svesna činjenice da blizu osamdeset odsto stanovništva na svetu živi u zemlja u kojima su se prihodi i nejednakost značajno povećali od devedesetih godina. U ovoj trenutnoj krizi, u najvećem broju zemalja, ljudi su ili nezaposleni ili strahuju od gubitka posla - dok sa druge strane vide one koji pripadaju eliti, posebno finansijskoj, i koji i dalje plivaju u bogatstvu, kupuju palate... Taj kontrast izaziva zavist i nezadovoljstvo, jer ljudi smatraju da to bogastvo nije opravdano" rekao je profesor Vejd BBC-ju povodom rezultata istraživanja o raspoloženja javnosti prema savremenom kapitalizmu slobodnog tržišta.