Džil Mekgivering, BBC London

	Promene u istočnoj Evropi 1989. dočekane su u komunističkim zemljama Dalekog istoka "pragmatičnom politikom" privrednih reformi

Te vlade su ostale na vlasti i posle dve decenije od istorijskih događaja u Berlinu velikim delom zato što su usvojile pragmatičnu strategiju, smatra u svojoj analizi BBC-jeva Džil Mekgivering.

Na vest o padu Berlinskog zida, Kina je već bila u šoku jer je vest stigla samo nekoliko meseci posle krvavog gušenja protesta na glavnom pekinškom trgu Tjenanmen.

Talas promena i velika očekivanja

Zemlja je bila izolovana spolja i suočena sa neistomišljenicima unutra, tako da su dramatički događaji u istočnoj Evropi predstavljali za komunističku Kinu novi, dodatni izazov.

Talas promena koji se osetio u svetu je povećao u Kini očekivanja protivnika komunističke vlasti, i mnogi su predviđali da će komunizam na Dalekom istoku doživeti isto tako dramatičan kraj i da je to samo pitanje vremena.

Ti prognostičari su očekivali da će narodni ustanci poput onih u istočnoevropskim zemljama doneti demokratiju u Kinu, Laos i Vijetnam i da će sledeće ujedinjenje (posle Nemačke) biti između Severne i Južne Koreje.

Kinesko rukovodstvo je umanjivalo u javnim istupima značaj antikomunističkih pokreta u Evropi, a posle pada Berlinskog zida moralo je da se suoči sa surovom stvarnošću.

Ekonomske reforme kao odgovor na izazov

Tadašnji kineski lider Deng Sjaoping je pozivao na staloženost i mir i želeo je da izbegne nove političke sukobe i da polako nastavi da sprovodi svoju viziju i već planirane ekonomske reforme.

I u Vijetnamu, ekonomske reforme su bile u toku te 1989. godine.

"Revolucionarne demokratske" promene su, čini se, bile na Dalekom istoku osuđene na spor tempo i umerenost, i bile su usredsređene na pragmatizam i slobodno tržište - ali bez slobode na planu političke ideologije.

	Šok izazvan padom evropskog komunizma na Dalekom istoku je najviše osetio kapitalistički Japan

Prema rečima jednog analitičara, "istočna Evropa je dobila slobodu ali se istočna Azija obogatila".

Jaka kapitalistička država tog dela sveta, Japan, zapravo je najneposrednije na svojoj koži osetio posledice promena u Evropi.

Došlo je do pucanja japanskog "ekonomskog balona" a to je bilo praćeno velikim nezadovoljstvom najšire javnosti zbog niza političkih skandala, zbog kojih je povećan pritisak na vladu u Tokiju da sprovede reforme.

Na neki način, ekonomski problemi sa kojima se istočna Evropa suočila posle pada Berlinskog zida, zapravo su pomogli komunističkim rukovodstvima na Dalekom istoku da odbrane poredak koji su izabrali za svoje zemlje.

Tako je strah od ujedinjenja prigušio elan koji je Južna Koreja imala prema ujedninjenu podeljenog poluostrva.

S druge strane, ekonomske reforme u Vijetnamu i naravno u Kini dovele su do skoka životnog standarda u tim zemljama - a s druge strane su oslabile zahteve za radikalnim političkim promenama.