Obaranje džinovskih domina, rad studenata iz Evrope simbolizuje lančanu reakciju koju je izazvalo rušenje berlinskog zida

Festivalu slobode prisustvovali su, pored nekoliko desetina hiljada ljudi, i brojni državnici, gosti Angele Merkel, nemačkog kancelara koja je odrasla u istočnoj Nemačkoj.

Na današnji dan pre 20 godina, kazala je Angela Merkel, srušen je zid i otvorena je kapija slobode.

Istorijski događaji od pre dvadeset godina su prema njenim rečima pokazali da je svet u stanju da se uhvati u koštac sa novim izazovima, od siromaštva do klimatskih promena.

Granice koje su delile jedan narod i jedan kontinent postale su porozne - bio je to jedan od najsrećnijih dana mog života, rekla je Angela Merkel.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev podsetio je da Berlinski zid nije delio samo jednu zemlju, nego i celu Evropu.

"Uloga tadašnjeg Sovjetskog Saveza u procesu mirnog ujedinjenja Nemačke, bila je zaista odlučujuća. Ti dogadjaji doneli su Evropi slobodu i napredak i bili su sudbinska prekretnica za celi svet", rekao je predsednik Rusije.

U video poruci kojom se obratio okupljenima ispred Brandenburške kapije, američki predsednik Barak Obama naglasio je da nema jasnijeg odbacivanja tiranije i snažnije afirmacije slobode od rušenja zida:

"Ovaj dan pripada onima koji, uprkos cinizmu, sumnjama i represiji, veruju da zidovi zaista mogu da padnu. Nemojmo nikad da zaboravimo 9. novembar 1989, ni žrtve koje su ga učinile mogućim. Sačuvajmo neraskidivo transatlantsko prijateljstvo i baklju slobode koja obasjava sve one koji žive u tami tiranije i nadaju se svetlijem danu".

Nakon što su lideri održali govore, Berlinci su oborili lanac velikih domina koje su bile postavljene duž linije na kojoj se nekada nalazio zid.

Celodnevna svečanost

Centralne manifestacije povodom beležavanja ove godišnjice su počele verskom službom u crkvi Gejtcemane (Gethsemane) u istočnom delu Berlina, kojem je prisustvovala i nemački kancelar Angela Merkel u prisustvu velikog broja visokih stranih gostiju.

Ova crkva je izabrana za jedno od mesta na kojima se obeležava godišnjica pada Berlinskog zida jer je bila među najaktivnijim centrima protesta tokom napetih meseci koji su prethodili otvaranju granice i rušenju zida.

Ovo nije dan koji slave samo Nemci već dan proslave u celoj Evropi, posvećen svima koji imaju više slobode - od Rusije do mnogih delova sveta   Angela Merkel

Početak rušenja zida i slobodnog prelaska građana iz jednog u drugi deo Berlina se smatra simboličnim početkom ujedinenja Nemačke, pada komunističkih režima i kraja hladnog rata.

Među svetskim liderima koji su došli u Berlin povodom centralne svečanosti povodom godišnjice pada zida su i britanski premijer Braun, francuski predsednik Nikola Sarkozi i američki državni sekretar Hilari Klinton.

	Hilari Klinton u Berlinu

"Srećna sam što mogu da pozdravim američkog državnog sekretara Hilari Klinton. Dobrodošli, povodom ovako velikog dana u Nemačkoj koji ćemo proslaviti zajedno sa Evropom i sa mnogim zemljama sveta, posebno sa SAD", rekla je Angela Merkel.

Lideri i građani na ulicama

Od ranog jutra, na ulicama Berlina su bivši i današnji politički lideri kao i desetine hiljada stanovnika glavnog grada Nemačke i turista.

Kancelar Angela Merkel je rekla u govoru na svečanosti kraj Brandenburške kapije da nemačko jedinstvo još nije potpuno i da istočni deo zemlje kaska na planu ekonomskog rasta.

Kako javljaju BBC-jevi izveštači iz Berlina, tokom prepodneva kod delova zida koji su ostavljeni kao svojevrsni spomenici u gradu, tekao je muzički program uz govore u kojima su se učesnici događaja od pre dve decenije sećali dramatičnih događaja 9. novembra 1989.

Nemačko jedinstvo još nije potpuno i Istok kaska na planu ekonomskog rasta   Angela Merkel, u govoru kod Brandenburške kapije

Grupa učenika je položila crvene ruže u rupice u ostavljenim delovima betonskog zida, u znak sećanja na više od 130 ljudi ubijenih pri pokušaju da preko zida pobegnu u zapadni Berlin.

Tokom popodneva nemački kancelar Angela Merkel, bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov i bivši lider Solidarnosti i predsednik Poljske Leh Valensa prešli su u simboličnoj šetnji preko prvog graničnog prelaza u bivšu Istočnu Nemačku koji je otvoren 1989. godine - mosta kod ulice Bornholmer.

"Za nas je danas poseban dan, kada u Nemačkoj slavimo i kada ćemo večeras biti zajedno kod Brandenburške kapije. Ovo nije dan koji slave samo Nemci, već dan proslave u celoj Evropi, posvećen svima koji imaju više slobode - od Rusije do mnogih delova sveta. Zato kažemo 'hvala' mnogim ljudima koji su nam pomogli na putu do ovde. Mnogo vam hvala", poručila je Angela Merkel u govoru koji je održala kod mosta Bornholmer.

Angela Merkel je odrasla u Istočnoj Nemačkoj i bila je među dvadeset hiljada ljudi koji su prešli most kod ulice Bornholmer tokom istorijske noći u Berlinu pre dve decenije.

Kraj granične kontrole

Nakon meseci promena koje su zahvatile istočnu Evropu i demonstracija održanih u Nemačkoj, 9. novembra 1989. godine, politbiro istočnonemačkih komunističkih vlasti ukinuo je granične kontrole prema zapadu uključujući i privatne prelaske u zapadni deo Berlina.

Iako odluka o ukidanju nije trebalo da stupi na snagu istog časa, stanovnici oba dela Berlina spontano su se iste večeri okupili na nekim od kontrolnih punktova.

Žitelji istočnog dela grada počeli su da prelaze na zapad gde su ih, uz suze, zagrljaje i po koju flašu šampanjca dočekivali zapadni Berlinci - a neki od njih su se u programu BBC-ja sećali tog događaja.

"Otišao sam do zida oko ponoći. Čuo sam na vestima šta se događa. Moj prijatelj i ja nismo ništa radili, samo smo posmatrali šta se dešava i ljude koji su prelazili iz istočnog dela grada. Neki od njih su nam prišli i upitali gde je najbliža kafana da odu da nešto popiju. Pozvali smo ih da mojim kolima odemo zajedno na pivo što smo i uradili. Dobro se sećam kako smo se svi te noći napili", rekao je jedan od učesnika prvog prelaska u do tada zabranjeni deo Berlina.

Muzej privlači turiste

Danas se na najpoznatijem kontrolnom punktu "Čarli" koji je bio u nadležnosti američkog sektora, okupljaju uglavnom turisti.

	Delovi srušenog zida i suveniri iz Istočne Nemačke danas privlače turiste u Berlin

Tu se osim muzeja u kojem su prikazane replike predmeta iz doba hladnog rata kao što su oznake, uniforme, fotografije i ostali predmeti iz nekadašnjeg DDR-a, nalaze i ulične tezge na kojima je moguče kupiti šapke sa petokrakama, šubare, pečate sa znakom nekadašnje istočne Nemačke i umanjene modele trabanta.

Jedan od prodavaca ispred kontrolnog punkta "Čarli" priča da ima ukupno 17 različitih pečata iz doba hladnog rata:

"Imamo pečate koji su stavljani u pasoše na graničnom prelazu. Imamo one koji su važili za ulazak u istočni Berlin, zapadni Berlin, imamo one koji su izdavani u britanskom sektoru grada, američkom, francuskom, sovjetskom".

Većina stanovnika Berlina, kao i turisti sa kojima je BBC razgovarao, smatraju da je pad Berlinskog zida doneo pozitivne promene Nemačkoj i celoj Evropi, pa i svetu.

Oni će slaviti činjenicu da je pre 20 godina okončan totalitarni režim u istočnoj Nemačkoj i da je stavljena tačka na decenije u kojima se ne zna tačan broj onih koji su pokušali da pređu sa istoka na zapad.

Skoro 14 hiljada istočnih Nemaca je u tome uspelo, više stotina njih je taj pokušaj platilo glavom.

Različiti pogledi na promene

No ima i onih koji smatraju da pad Berlinskog zida nije bio toliko dobra stvar, pre svega za razvoj zapadnog Berlina:"Sa ekonomske tačke gledišta, pad zida nije tako dobar, ali je svakako dobar za građane i za porodice koje su se nakon toga ponovo našle na okupu.

Nakon ujedinjenja Nemačke 1990. sav novac je usmeren na razvoj istočnog dela zemlje i istočnog Berlina. "Mi sa zapada smo tako ostali uskraćeni" rekao je jedan stanovnik Berlina u programu BBC-ja.