Glečeri: vidljive posledice klimatskih promena

Naime, delegati iz skoro dvesta zemalja okupili su se prošle nedelje u Barseloni, i pokušali da dogovore tekst sporazuma koji bi došao na mesto Protokola iz Kjota iz 1997. godine, čija važnost ističe 2012.

Učesnici skupa, međutim, nisu uspeli da se dogovore oko smanjenja emisija štetnih gasova i oko visine kompenzacije zemljama u razvoju.

Iv de Ber, zvaničnik Ujedinjenih nacija koji je predsedavao pregovorima, izjavio je da pravno obavazujući sporazum neće biti gotov ove godine, ali da bi u Kopenhagenu mogao biti postignut politički dogovor.

"Ukoliko u Kopenhagenu budu jasno predočeni ciljevi bogatih zemalja, načini finansiranja i uloga zemalja u razvoju dobićemo jasnu političku sliku. Biće nam potrebno još malo vremena da usaglasimo pravni jezik sporazuma. To ne može da se postigne preko noći. Potrebno je vreme", rekao je on.

Opasnost za čitav proces

Met Mekgra, novinar naučne redakcije BBC-a koji je pratio zbivanja u Barseloni, isitče da bi eventualni politički sporazum više ličio na pismo o namerama nego na dokument koji bi pravno obavezao zemlje da, recimo, smanje emisije štetnih gasova.

"Postoji opasnost da bi neke zemlje dale obećanja, ali da ih ne bi ispunile, što bi upropastilo čitav proces. UN se nadaju da će biti usaglašen čvrst politički dogovor s jasnim ciljevima, jasnim izvorima finansiranja, obavezama i rokovima. Problem je u tome što je 2007. godine na Baliju usaglašen sličan dokument, prema kojem je pravno obavezujući sporazum trebalo da bude izradjen do kraja 2009... A sada kažu da je potrebno još godinu dana. To ne uliva veliko poverenje u sistem, a zemlje u razvoju, i mnogi drugi, veruju da bogatim zemljama nedostaje politička volja da se sporazum postigne i da se stvari odlažu na njihovu štetu", kaže Mekgra.

On dodaje da učesnici skupa u Barseloni nisu uspeli da razreše postojeća neslaganja oko ključnih pitanja, kao što su smanjenja štetnih gasova koja bogate zemlje moraju da ostvare, ali i finansijska pomoć zemljama u razvoju da se lakše izbore sa posledicama klimatskih promena.

Globalni samit o klimatskim promenama održaće se od 6. do 18 decembra u Kopenhagenu, uz najavljeno učešće četrdesetak šefova država i vlada zemalja širom sveta.