Odlukom češkog Ustavnog suda otvoren je put stupanju Lisabonskog ugovora na snagu u svih 27 članica EU

Ugovor će stupiti na snagu iduće godine.

Američki predsednik Barak Obama je, govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare u Vašingtonu sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barosom, visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom i švedskim premijerom Frederikom Rajnfeltom, čija zemlja trenutno predsedava Unijom, odao prizanje gostima na uloženom trudu i konstatovao da je još više ujedinjena Evropa dobra vest za Ameriku:

"Čestitao sam im na dovršenju Lisabonskog ugovora koji će Evropu dodatno usmeriti putem integracija, na samo u ekonomskoj politici već i kada je reč o nizu bezbednosnih pitanja. Uveren sam da će ojačana i preporođena Evropska unija biti još bolji transatlantski partner Sjedinjenih Država."

Uklonjena i poslednja prepreka

Poslednja prepreka na putu ka usvajanju Lisabonskog ugovora otklonjena je samo nekoliko sati ranije, u utorak, pošto je Ustavni sud Češke Republike presudio da je taj dokument nije u suprotnosti sa ustavom zemlje.

Lisabonski ugovor je prethodno već bio usvojen u oba doma parlamenta u Pragu.

Ustavni sud Češke je odlučivao o usaglašenosti Ugovora sa Ustavnom na zahtev grupe senatora koje podržava predsednik Klaus.

Češki predsednik je poznat kao evroskeptik i odložio je potpisivanje Lisabonskog ugovora čekajući sudsko mišljenje o žalbi grupe senatora.

Završetak višegodišnjeg procesa

Lisabonski ugovor EU je dokument nastao 2006. posle višegodišnjeg rada na reformi institucija proširene Unije.

Vaclav Klaus je potpisao Lisabonski ugovor samo nekoliko sati posle odluke Ustavnog suda Češke

Nastao je promenama prvobitne Evropske konvencije i Ugovora iz Nice - pošto je Ugovor iz Nice odbačen takođe 2006. na referendumima u Francuskoj i Holandiji jer su birači smatrali u tim zemljama samtrali da vodi formiranju evropske 'super države' na štetu nacionalnih država članica.

Uslov za prihvatanje dokumenta o institucionalnoj reformi EU je da bude ratifikovan u svim članicama, kojih je od 2004. dvadeset sedam.

Dokument definiše reformu ustanova EU u cilju efikasnijeg donošenja odluka kao i formiranje novih položaja predsednika EU i šefa diplomatije dvadesetsedmorice.