Ban Ki mun i Hamid Karzai su se sastali u Kabulu nekoliko sati pre nego što je izborna komisija saopštila da je reizabran na položaj

Nakon toga policajac se dao u beg. Ostaje nejasno da li je policajac u dosluhu sa talibanima. Britanske i avganistanske vlasti otvorile su istragu.

Obuka avganistanske vojske i policije predstavlja ključni deo strategije NATO-a u Avganistanu. Ovaj događaj, javlja BBC-ev izveštač, stavlja pod znak pitanja pomenutu strategiju.

Tokom oktobra došlo je do sličnog događaja u drugoj avganistanskoj provinciji. Tom prilikom jedan avganistanski policajac ubio je dvojicu američkih vojnika.

Avganistanski predsednik Hamid Karzaj je obećao da će nastojati da iskoreni 'mrlju korupcije' u čijoj su senci njegova zemlja i vlada.

U prvom obraćanju javnosti od kako ga je izborna komisija proglasila pobednikom na predsedničkim izborima iz avgusta pošto je otkazala drugi krug glasanja zakazan prvobitno za iduću nedelju - g.Karzaj je ocenio da bi bilo bolje da je njegov protivkandidat u drugom krugu učestvovao u odlučujućem krugu glasanja.

Istovremeno je obećao da će nova vlada, u njegovom drugom mandatu, biti otvorena za sve političke snage u zemlji.

'Avganistan će uvek biti ponosan na svoje nacionalno jedinstvo. Put ka napretku leži u nacionalnoj saradnji. Ponavljam da će iduća avganistanska vlada biti simbol nacionalnog jedinstva. Sa vladom nacionalnog jedinstva ćemo uvesti Avganistana u okruženje mira, napretka i razvoja', poručio je novoizabrani (i ujedno dosadašnj) predsednik Avganistana u svom prvom obraćanju javnosti posle osvajanja drugog mandata.

Iduća avganistanska vlada će biti simbol nacionalnog jedinstva   Hamid Karzaj, predsednik Avganistana

Predsednik Karzaj je pozvao je i 'braću talibane', kako se izrazio, da učestvuju u mirovnim pregovorima.

Talibani su saopštili da će nastaviti da se bore a g.Karzaja su opisali kao 'lutku na koncu'.

Američki predsednik Obama je čestitajući g.Karzaju na reizboru u ponedeljak, rekao i da će njegova nova avganistanska vlada morati da poboljša svoj rad i da to treba da dokaže delima a ne rečima.

Odluka komisije više od dva meseca posle izbora

Avganistanska (Nezavisna) izborna komisija zvanično je objavila u ponedeljak da je otkazan drugi krug predsedničkih izbora koji je trebalo da se održi 7. novembra.

Na konferenciji za štampu u Kabulu, portparol Komisije rekao je da je pobednik prvog kruga, Hamid Karzai, proglašen za predsednika zemlje.

Do ovoga dolazi posle odluke jedinog preostalog opozicionog kandidata, Abdulaha Abdulaha, da se povuće iz drugog kruga glasanja rekavši da strahuje od reprize izbornih prevara iz prvog kruga glasanja pošto predsednik Karzai nije ispunio njegov zahtev da smeni vodeće ljude u Izbornoj komisiji.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i britanski premijer Gordon Braun čestitali su predsedniku Karzaiju na pobedi, pozivajući ga istovremeno da ujedini zemlju, okonča korupciju i dalje razvije infrastrukturu u Avganistanu.

No, reakcija koja se istinski računa je reakcija Vašingtona. Američki predsednik Barak Obama:

"Razgovarao sam sa predsednikom Karzaijem i čestitao sam mu na izboru za predsednika Islamske republike Avganistana u drugom mandatu. Iako je proces bio neuredan mogu sa zadovoljstvom da kažem da je konačni ishod odlučen u skladu sa avganistanskim zakonom. Mislim da je to veoma važno, ne samo za međunarodnu zajednicu, koja je toliko uložila u uspeh u Avganistanu, već još je važnije za avganistanski narod."

A kako prenose BBC-jevi dopisnici, obični ljudi u Avganistanu iznad svega žele dve stvari - bezbednost i poslove.

Obe velikim delom zavise od nastavka zapadnog angažmana u njihovoj zemlji.

Sada je veliko pitanje kako će se čitava izborna zbrka odraziti na raspoloženje u Sjedinjenim Državama koje su glavni stub tog angažmana.

Danijel Marki, saradnik američkog instituta Savet za međunarodne odnose, koji se upravo vratio iz Avganistana, za BBC kaže da za Obaminu administraciju nije moglo biti goreg izbornog epiloga:

"Teško je zamisliti kako bi američka politička strategija i sveukupni angažman međunarodne zajednice u Avganistanu u poslednji devet meseci mogli da proizvedu skuplji i manje legitiman ishod. Ishod koji je otuđio Karzaija, učinio ga sumnjivim kod Sjedinjenih Država i ujedno zadržao na položaju ne samo njega, već i čitav niz drugih ličnost na koje se on oslanjao, a koje je međunarodna zajednica htela da izbaci iz igre, a koje su sada ponovo na vlasti. Dakle, teško ja zamisliti gori ishod od ovog."

"Nemoguća misija"

Diplomatski urednik BBC-ija Džonatan Markus, misli da je otkazivanje drugog kruga izbora najgori mogući ishod za Sjedinjene Države i njihove saveznike.

"Sve ukazuje da je predsednik Obama čekao na ishod drugog kruga glasanja kako bi izneo svoju dugo odlaganu i revidiranu strategiju u Avganistanu. Sada će Amerikanci, po svemu sudeći, hitno morati da ubrzaju celokupan proces. Jedno je ipak jasno: radikalnih promena u avganistanskoj strukturi vlasti neće biti dok će stvaranje kredibilne vlade, neophodne ukoliko se želi stvarni napredak u borbi sa pobunjenicima, sada postati još teže. Postoji li dakle išta što se iz celokupnog novonastalog haosa sada može spasti? Da li je moguće formiranje vlade utemeljene na širim političkim osnovama, i koliki su izgledi da se predsednik Karzai ubedi da deli vlast ili bar da ne ometa eventualni politički pomak napred na lokalnom nivou? Vašington će sada, više nego ikada pre, morati da odredi koji su mu realni interesu u Avganistanu i da broj vojnika na terenu i resurse koji su im na raspolaganju prilagodi onim ciljevima čije je postizanje na terenu faktički dostižno", ocenjuej BBC-ev dipliomatski urednik Džonatan Markus.

Ser Kristofer Mejer, nekadašnji britanski ambasador u Vašingtonu nije, međutim, uveren da bi realizacija ideje o obrazovanju nekakve vlade nacionalnog jedinstva u Avganistanu imati za Ameriku i njene saveznike željeni rezultat.

"Jedan od problema na koje nailazimo u Avganistanu, još od kako smo se pojavili u toj zemlji krajem 2001. i početkom 2002. godine, oličen je ne samo u međuplemenskim razlikama već i u dubokoj podeli između Tadžika na severu i Paštuna na jugu. Ta podela je i srž problema koji postoji između Karzaia, Paštuna i Abdulaha koji je Tadžik. Vlada nacionalnog jedinstva bi donenkle možda i ublažila taj raskol ali se sigurno ne bi dotakla premošćivanja dubokog jaza koji postoji između ta dva naroda".

Bivši britanski diplomata je istovremeno uveren da bi Zapad mogao da ima koristi od kraha predsedničkih izbora u Avganistanu.

"Mislim da je to što su predsednički izbori, uz sve priče o punjenju biračkih kutija i korupciji, prošli tako loše, faktički nama na Zapadu bilo od koristi. Pokzalo se naime kolika su budalaština nastojanja da se Avganistan izgradi po ugledu na zapadne demokratije i do koje su mere sva takva nastojanja, u bilo kakvom vremenskom rasponu, podnošljivom za američke i britanske birače, nemoguća misija", ocenio je za BBC ser Kristofer Majer.