BBC News

Sufiksi na kraju internet adresa, kao što su ORG, NET ili COM, do sada su morali da budu napisani latiničnim pismom.

Od naredne godine, ti dodaci moći će da se pišu i drugim pismima, uključujući kinesko, arapsko ili ćirilično.

Ova promena će mnogima olakšati da koriste internet, kaže za BBC Rod Bekstrom, predsedavajući Ajkena.

"Svet korisnika interneta zaista se promenio i od anglocentričnog, u Americi i Evropi, gde se koristi latinica, postao istinski globalni. Od milijardu i po korisnika na svetu, više od polovine se ne služi latiničnim već svojim pismom. Pravilo da domeni budu napisani na latinici prema njima nije pošteno, svaki put kada žele da ispišu internet adresu do kraja, moraju da menjaju komande na tastaturi i prelaze na latinicu".

Ajken se svojoj odluci nije rukovodio samo razlozima lakšeg korišćenja, kaže Bekstrom.

"Za one koji su odrasli u Kini, na Tajlandu u Koreji, Indiji i na mnogim drugim mestima, upotreba lokalnog pisma nije samo stvar praktičnosti već njihovog prava da se izražavaju na jeziku svoje kulture i da te vrednosti čuvaju", kaže Bekstrom.

Jednostavnije

Otkako su nastala osamdesetih godina prošlog veka, imena domena se ispisuju na slovima engleskog alfabeta, 27 latiničnih slova od A do Z, deset brojeva i crticom.

Adresu je tehnički moguće napraviti na drugom pismu, ali dodatak je do sada morao da bude napisan na tih, ukupno trideset sedam znakova.

Kakve to probleme stvara žiteljima Seula, gde je održan sastanak Internet korporacije za dodelu imena i brojeva, prenosi BBC-jev dopisnik
Džon Sadvort, koji je pratio rad konferencije.

"Ovde u Južnoj Koreji ljudi koji koriste internet na korejskom pismu, hangulu, upotrebljavaju pretraživač na tom jeziku -- i koriste linkove kako bi došli do željenog sajta sa latiničnim domenom u adresi. To im donekle olakšava korišćenje, ali nije i najbolje rešenje. Pogledajmo stvari obrnuto - zamislite zbrku koja bi nastala među korisnicima u zapadnoj Evropi ili Americi, kada bi posle ispisane internet adrese morali da dodaju tačku i još dva ili tri slovna znaka na kineskom ili arapskom pismu", kaže BBC-ev dopisnik.

Potencijalni problemi

Odluku Ajkena pratila su i neka drugačija gledišta o promeni, kaže Džonatan Sadvort.

"Neke ljude brinulo je kako će kompanije štititi svoja prava na intelektualnu svojinu u novom multijezičkom internet okruženju. Takođe bilo je primedbi da bi ovaj korak mogao da dovede do svojevrsne getoizacije na internetu - odnosno da bi mogla da se pojave jezička ostrva koja bi se isključila iz internet zajednice. Ajken međutim kaže da već neko vreme testira rad nove strukture i da nema problema u njenom funkcionisanju. Ali, kako ističu, ovde je u pitanju princip i odluka označava trenutka kada internet, svetska komjuterska mreža konačno postaje dostojna svog imena i postaje istinski globalna", kaže Džon Sadvort.