Radovan Karadžić, čovek koji je svojevremeno olako prkosio međunarodnom pravu sada je, u novom ruhu priučenog advokata-zatvorenika, postao uporni branilac striktnog poštovanja procedure

Haške sudije će pritisnuti Karadžića

Tajms procenjuje da bi početak suđenja Radovanu Karadžiću za genocid, porodicama žrtava i preživelima mogao da bude presudan za konačno postizanje kakvog takvog mira. Haške sudije su, dodaje list, pozvane da budu oštre prema bivšem lideru Srba u Bosni. Posle smrti Slobodana Miloševića, suđenje Karadžiću je za Tribunal poslednja prilika da političkog kreatora ratova na Balkanu devedesetih godina izvede pred lice pravde. Ser Džefri Najs, tužilac na suđenju Miloševiću, kaže za Tajms da bi Tribunal trebalo da žestoko pritisne Karadžića kako bi se izbegli odlaganja i teatralnost koji su, tvrdi Najs, opteretili proces protiv Miloševića. Najs smatra i da haške sudije, dozvolivši Karadžići da se sam brani ne smeju da mu dopuste da ih ucenjuje. Nadam se da su sudije do sada stekle veće samopuzdanje, da su spremne da predoče kako su tu da bi sudile a ne da Karadžiću pružaju priliku za sticanje publiciteta. Ako nije spreman za suđenje, onda nije spreman a sudije bi mogle da mu svakodnevno dostavljalu transkripte ili video snimke sa suđenja. To je najbolji način za postupanje sa autoritarnim ličnostima jer ono što one žele jeste da se prema njima odnosi na autoritaran način, kaže Ser Džefri Najs za Tajms.

Karadžić i međunarodno pravo

Dejli Telegraf predstavlja jednog od svedoka na suđenju, ženu kojoj je, tokom rata u zloglasnoj sarajevskoj "aleji snajpera", snajperista vojske Republike Srpske usmrtio sedmogodišnjeg sina a nju ranio.

List, uz pominjanje i drugih svedoka na ovom suđenju, među kojima su i komandanti UNPROFOR-a te bivši izaslanici Ujedinjenih nacija i Evropske unije, primećuje da je Radovan Karadžić, čovek koji je svojevremeno olako prkosio međunarodnom pravu sada, u novom ruhu priučenog advokata-zatvorenika, postao uporni branilac striktnog poštovanja procedure, zatrpavajući sud sa skoro sto predprocesnih zahteva kojima je dovodio u pitanje pravo tribunala da mu uopšte i sudi. Dejli Telegraf procenjuje da će suđenje Karadžiću ipak biti jednostavnije nego Slobodanu Miloševiću; optužnica je svedena na nekoliko ključnih tačaka i više je nego verovatno da će Karadžić ostatak života provesti u zatvoru kao, po položaju, najviši zagovornik rata koji je odneo sto hiljada života. Dejli Telegraf ne isključuje mogućnost da će Karadžić, bez realnih šansi da bude oslobođen krivice, nastojati da oduži suđenje što je više moguće ako se zna koliko se zatvorski uslovi u udobnom Sheveningenu razlikuju od klaisčne kaznionice u kojoj će najverovatnije izdržavati kaznu.

Suđenje Karadžiću, težak ispit za Tribunal

Suđenje Karadžiću je za Gardijan težak test za Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije dok bi aprećeni bojkot složeni proces mogao da oduži za više meseci.

Suđenje Radovanu Karadžiću bi, tokom petnaestogodišnjeg postojanja Tribunala, moglo da bude jedno od najvažnijih i jedno od poslednjih, smatra list. Ali, bojkot koji je optuženi najavio preti da preraste u frustrirajići i demorališući početak procesa. Gardijan podseća da su sličnu taktiku koristili i pokojni Slobodan Milošević kao i Vojislav Šešelj nastojeći da od svega stvore predstavu, politizuju suđenje i otegnu ga što duže mogu. Londonski dnevnik podseća i da su advokati, udruženja porodica žrtava i aktivisti za ljudska prava kritikovali sudije zbog dopuštanja optuženima za ratne zločine da kroje tok suđenja i manipulišu tribunalom. U odluci haških sudija da, posle prošlonedeljnog najavljivanja pretnje bojkotom, u petak kontaktiraju Radovana Karadžića kako bi ga, navodno, ohrabrili da se pojavi pred sudom, Gardijan vidi prikriveno upozorenje da bi optuženom mogao da bude nametnut branilac po službenoj dužnosti.

Suđenje počinje ali gde će biti optuženi?

Karadžiću počinje suđenje ali je pitanje da li će se optuženi naći na optuženičkoj klupi, pita se Indipendent imajući u vidu pretnju bivšeg predsednika Republike Srpske da će bojkotovati suđenje.

List predviđa da poput suđenja, kako ga naziva, Karadžićevom političkom mentoru Solobanu Miloševiću ni ovaj proces nećei biti lišen natezanja. Optuženi je, odlukom da se sam brani, kopirao Miloševićevu taktiku i već je uspeo da u par navrata odloži početak suđenja. Indipendent ukazuje i da veče pred početak nije bilo jasno kako će tribunal odgovoriti na najavljeni Karadžićev bojkot. Sudije bi, nabraja list, mogle da suspenduju postupak, Karadžiću nametnu advokata, počnu suđenje bez njegovog prisustva ili ga prisile da prisustvuje procesu. Podsećajući na višegodišnje Karadžičevo skrivanje pod lažnim imenom, Indipendent kao opšteprihvaćeni stav pominje i ocenu da su obaveštajne službe koje su bivšem predsedniku republike Srpske obezbedile lažni identitet one iste one koje su ga prošle godine razotkrile zato što je Srbiji, navodi list, bilo potrebno poboljšanje odnosa sa Evropskom unijom.

Evropi treba Britanija

Evropska unija, tačnije mesto i uloga Britanije u prestižnom evropskom klubu, tema su autorskog teksta koji je u Tajmsu objavio britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband.

Potrebni smo Evropi jer je Britanija još uvek veliki igrač, piše ministar Miliband. Britanska uloga u Evropskoj uniji povećava snagu britanskih ideja koje jačaju uticaj zemlje u Vašingtonu, Pekingu i Moskvi. Britanija je, objašnjava Miliband, prigrlila internacionalizam savremenog sveta i postala jedan od vodećih davalaca ljudi i novca neophodnih za sučeljavanje sa velikim globalnim izazovima. Uticaj zemlji, po mišljenju njegog šefa diplomatije, daju i njene ideje koje su najčešće prethodnica novog načina razmišljanja. Kada je reč o Britaniji i Evropskoj uniji, Dejvid Miliband konstatuje da su Evropi neophodni tvrdoglavi britanski pragmatizam i globalni način razmišljanja. Proširenje Evropske unije, nastavlja autor teksta u Tajmsu, predstavljalo je važan podsticaj demokratiji u nekadašnjim diktaturama. Dalji prodori su neophodni. Zapadni Balkan, Turska i Ukrajna žele da se i oni na kraju nađu u Uniji i sve njih treba prihvatiti. Neophodno je uz to pojačati i evropska nastojanja u rešavanju globalnih sukoba i kriza. Evropski budžet za pomoć drugim zemljma je po veličini drugi na svetu, evropske oružane snage i policija obavaljaju vitalne zadatke, od borbe protiv piratstva u Adenskom zalivu do uspostavljanja vladavine prava na Kosovu. Neophodna nam je Evropa koja će uspostaviti prioritete u odnosima sa silama, kako onim velikim tako i onim u usponu: sa Amerikom o bezbednosti, sa Kinom o klimatskim promenama, sa Rusijom o energiji. Evropska unija mora da preuzme na sebe veću odgovornost i pokaže da je u stanju da bude i strateški i ozbiljan partner, vredan najvećeg svetskog tržišta i najačeg regionalnog saveza, piše britanski šef diplomatije Dejvid Miliband u Tajmsu.