Mapa regiona

Međutim, osim za najzagriženije ljubitelje fudbala, rezultat nije bio najvažnija stvar u tom susretu - već simbolika same utakmice.

Naime, nakon mnogo decenija obeleženih napetošću, pa čak i mržnjom, dve zemlje sada pokušavaju da unaprede svoje odnose, pa su pre nekoliko dana potpisale sporazum o obnavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju granica.

Uprkos tome, međutim, kaže dopisnik BBC-ja Džonatan Hed, nacionalisti u Turskoj i u Jermeniji snažno se protive bilo kakvom otopljavanju odnosa tih dveju zemalja.

Katastrofa za čitavu zajednicu

Najstarija hrišćanska crkva na svetu, jermenska crkva Device Marije, prisutna je u Istanbulu još od vremena starog Rima.

Jermenskih vernika koji se okupljaju u crkvi je sve manje i manje, i uglavnom je reč o starijim ljudima. To je, kažu oni, odraz katastrofe koja je pogodila ovu svojevremeno vrlo brojnu i moćnu zajednicu.

"Ne možete da budete policajac, državni službenik, sudija...", kaže Rober Koptaš, jermenski novinar u Turskoj, u zajednici koja broji između 50 i 70 hiljada ljudi. Pre sto godina, Jermena je ovde bilo oko 2 miliona.

Koptaš tvrdi da su Jermeni, ali ne samo oni, u Turskoj faktički građani drugog reda:

"Diskriminacija je velika - na udaru su ne samo Jermeni, već svi hrišćani, svi nemuslimani u Turskoj. Uprkos tome, mi među Turcima imamo prijatelje. Situacija je komlikovana, jer se svi ne ponašaju na isti način, pa se ne osećamo bezbedno i ne usuđujemo se da svakome i u svakoj prilici otkrijemo svoje jermensko poreklo", kaže on.

Promene u vazduhu

	Granica Jermenije i Turske

Promene se ipak osećaju u vazduhu, mada niko ne može tačno da kaže kojom brzinom će nastupiti.

Na demonstracijama u trgovačkom centru Istanbula odata je počast jermenskom novinaru Brantu Dinku, koga je pre 3 godine ubio jedan mladi turski nacionalista.

Zanimljivo je, međutim, da su većina učesnika ovih demonstracija Turci koji žele da njihova zemlja prihvati činjenicu da je jermenskoj zajednici u prošlosti nanesena velika nepravda.

Ozlem Dalkarem smatra da je upravo strah od suočavanja sa tom istinom posredno doveo do Dinkovog ubistva:

"On je vrlo uverljivo govorio o genocidu i patnjama koje su Jermenima nanete u ovoj zemlji. A to je mnogima u Turskoj taj problem učinilo mnogo bližim", kaže Dalkarem za BBC.

Teško do unapređenja odnosa

Nedavni fudbalski meč između Turske i Jermenije imao je veliko simbolično značenje, jer je odigran samo nekoliko dana pošto su se Ankara i Jerevan dogovorili da prvi put, posle više od 90 godina neprijateljstava, uspostave diplomatske odnose.

Izvesno je, međutim, da unapređenje odnosa dve zemlje neće ići ni malo lako. Mitar Melan, poslanik nacionalističke Stranke akcije, za BBC obrazlaže zbog čega se žestoko protivi potpisanom sporazumu:

"Program jermenske vlade po pitanju Turske je vrlo jasan - u njemu se navodi da je ovo zapadna Jermenija. To stoji čak i u Ustavu Jermenije, i to je za nas potpuno neprihvaljivo. Neprijateljstva, dakle, nisu okončana tim sporazumom koji je neka vrsta kompromisa između Sjedinjenih Država i Rusije, a koji je Turska potpisala", kaže on.

Genocid ili posledice rata?

	Scene iz doba progona Jermena, 1915. godine

Najspornija stavka u tusko-jermenskim odnosima je ono što se dogodilo 1915. godine, a što se u Jermeniji naziva genocidom.

U aprilu te godine, naime, otomanske turske vlasti su uhapsile prvih 250 jermenskih intelektualaca i istaknutih lidera u Istanbulu i započele, kako tvrde Jermeni, sistematsko iseljavanje, proterivanje i masakre jermenskog življa.

Turske vlasti, kako aktuelne tako i sve pređašnje, poriču da je genocida bilo i tvrde da pogibiju Jermena u Tirskoj tokom i nakon Prvog svetskog rata treba posmatrati u kontekstu katastrofalnog konflikta na čitavom kontinentu, u kojem su živote izgubili milioni civila.

Da li ta dva stava ikada mogu da budu pomirena? Istoričar Ormud Urskurumla o tome kaže:

"Veliki korak napred predstavljalo bi osećanje Turaka da im je žao zbog onoga što se dogodilo, kad već ne priznaju odgovornost. Preduslov za to je otvaranje granica, jer je većina problema posledica činjenice da dve strane jedna od drugoj ne znaju mnogo. Veće znanje o tome šta se dogodilo i interakcija između dva naroda dovešeće, iako ništa drugo, do toga da sve više Turaka počne da shvata ozbiljnost tih događaja i patnju jemenskog naroda, kako u prošlosti tako i u sadašnjosti", kaže on.