Josif Visarionovič Džugašvili

Predsednik Dmitrij Medvedev je objasnio javnosti da je zadatak te komisije da se bori protiv istorijskih falsifikata, koji, kako je rekao, "postaju sve ozbiljniji, zlobniji i agresivniji".

Profesor ruske istorije na univerzitetu Oksford Robert Servis odbacio je tvrdnju predsednika Medvedeva da je Rusija žrtva svojevrsne "akademske agresije", a formiranje komisije vidi kao posledicu unutrašnjih podela u samoj Moskvi:

"Pojedini istoričari na sovjetsku prošlost gledaju iz patriotoskog ugla, pa su čak skloni da opravdavaju Staljinova zlodela. Drugi su, od osamdesetih godina prošlog veka naovamo, ukazivali na teške zloupotrebe i spoljnopolitičke greške koje su obeležile Straljinovu eru. Mislim da istorijska komisija treba da reši taj spor, i da ga zameni monolitnim pogledom na ta zbivanja", kaže on.

Rusi uz Medvedeva

Mnogi Rusi se, međutim, potpuno slažu sa svojim predsednikom.

	Dmitrij Medvedev

Natalija Naročnickaja, bivši poslanik ruske Dume i član nove komisije, podržava stav Dmitrija Medvedeva da je Rusija žrtva predrasuda.

Krajem avgusta navršava se 70 godina od potpisivanja pakta o nenapadanju izmedju tadašnjeg Sovjetskog Saveza i Hitlerove Nemačke, a Natalija Naročnickaja kaže da ne sumnja da će Zapad to iskoristiti za nove napade na njenu zemlju:

"Očekujem da ćemo se povodom pakta Molotov-Ribentrop naslušati ocena da je to bio uzrok Drugog svetskog rata, i da su Nemačka i SSSR bili podjednako odvratni, totalitarni monstrumi koji su hteli da podele svet", kaže ona.

Ali, da li je to danas uopšte važno? Za Rusiju svakako jeste, zato što u toj zemlji Drugi svetski rat ima veći značaj nego bilo gde drugde u svetu.

"Rat kao da je bio juče"

	"U Rusiji rat kao da je bio juče"

Rusija, naime, pobedu nad Hitlerovim snagama vidi kao najvažniji trenutak 20. veka.

U ruskim medijima se o ratu govori kao da je bio juče, a ne pre više od pedeset godina. Svaki pokušaj da se pomrači sjaj velike pobede smatra se smišljenjim ocrnjivanjem Rusije.

Komunizam, koji je ta zemlja sledila u najvećem delu 20. veka je propao, a Rusiji je potrebno nešto što će je ubediti da patnja i žrtve nisu bile uzaludne, smatra profesor Servis:

"Crvena armija je slomila kičmu Trećeg rajha; ako bi se taj deo istorije doveo u pitanje, počelo bi da se raspada samo vezivno tkivo ruskog društva", kaže on.

Blistava prošlost

Natalija Naročnickaja sa svoje strane tvrdi da je za nju narušavanje uspomene na trijumf u Drugom svetskom ratu "velika uvreda":

"Negativno izveštavanje je jedno... Ali želja da se preispita i sam smisao Drugog svetskog rata je nešto sasvim drugo i strašno me nervira. Dobro znamo da je taj rat vodjen upravo da bi narodi imali pravo na sopstvenu istoriju", kaže ona.

	Moskva, Crveni trg

U protekle dve decenije, Rusija je izgubila svoju ideologiju, a haos koji je pratio slom komunizma učinio je da mnogi Rusi izgube poverenje u politiku i političare.

Današnji ruski lideri znaju da je "blistava prošlost" nešto u šta narod želi da veruje.

Stoga, dovodjenje u pitanje istorijskih uspomena u Rusiji u današnje vreme gotovo da postaje pretnja nacionalnoj bezbednosti.