Petak, 17. jul 2009. - Objavljeno 10:27 GMT
Pismo za Obamu
Američki predsednik Barak Obama dobio je otvoreno pismo nekoliko političara iz srednje i istočne Evrope. Medju potpisnicima su i bivši predsednici Češke i Poljske, Vaclav Havel i Leh Valensa.
Oni su izrazili strahovanje da SAD gube interes za Evropu, puštajući je na milost i nemilost ojačaloj Rusiji.
"Dvadeset godina posle hladnog rata, svedoci smo da zemlje srednje i istočne Evrope više nisu u središtu američke spoljne politike. Naš region je deo sveta o kome su Amerikanci manje više prestali da brinu. Takav stav je preuranjen. Centralna i istočna Evropa nalaze se na političkoj raskrsnici a u regionu raste osećaj nervoze. Globalna ekonomska kriza pogodila je naš region i, kao i u ostalim delovima sveta, postoji opasnost da se naša društva okrenu sebi, zapostavljajući spoljni svet. Istovremeno, na spoljnopolitičkom horizontu gomilaju se olujni oblaci", navodi se u pismu Baraku Obami.
BBC je jednog od potpisnika ovog pisma, bivšeg poljskog ministra odbrane Januša Oniškijeviča, upitao zar poboljšanje odnosa izmedju SAD i Rusije ne ide na ruku bezbednosti istočne Evrope.
"Mi bismo naravno želeli da odnosi izmedju Amerike i Rusije i EU i Rusije budu dobri, ali se istovremeno nadamo da se ti odnosi neće popravljati na račun naših interesa. Ne bojimo se mi ruske invazije, ni Trećeg svetskog rata, nego nas brine činjenica da centralna i istočna Evropa više nisu na američkom radaru. A to je, po našem mišljenju, pogrešno - bezbednosnih izazova itekako još ima".
Potpisnike pisma, dodaje sagovornik BBCija, brine i odluka Obamine administracije da preispita rasporedjivanje antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.
"Nadamo se da ćemo i mi učestvovati u postizanju eventualnog kompromisa sa Rusijom. Uostalom, u tom programu nisu samo Češka i Poljska, nego i Velika Britanija i Danska - mi želimo da Evropa i SAD zauzmu zajednički stav prema Rusiji", kaže bivši poljski ministar odbrane.
Januš Oniškijevič dodaje da region centralne i istočne Evrope nije stabilan koliko se mnogima na prvi pogled čini, kako zbog ekonomske krize tako i zbog jačanja populističkih pokreta u pojedinim zemljama.
"Iznad svega, verujemo da je krajnje vreme da se poprave transatlantski odnosi. Ovaj deo Evrope je tradicionalno snažno atlantski opredeljen i mogao bi da bude svojevrstan most izmedju EU i Amerike, čiji su odnosi duboko poremećeni iračkim ratom. Bez jačanja transatlantske saradnje ne mogu se rešavati izazovi s kojima se suočavamo u 21. veku", kaže kaže potpisnik otvorenog pisma Baraku Obami, bivši poljski ministar odbrane Januš Oniškijevič.
A šta je Evropa učinila za SAD?
O tome kakav bi mogao da bude odgovor američkog predsednika Obame na pismo bivših lidera istočne i srednje Evrope za BBC je govorio Bred Šerman, demokratski kongresmen i član odbora za spoljnu politiku.
"Mislim da svaki region sveta želi veću naklonost SAD - u pismu nije navedeno sve ono što smo poslednjih godina učinili za istočnu Evropu, uključujući i 109 milijardi dolara koje smo dali MMF-u kako bi pomogao tom delu sveta da prebrodi ekonomsku krizu. U pismu se ne pominje ni vrlo ograničeni doprinos tih zemalja misiji u Avganistanu. NATO je odbrambeni savez, jedna članica tog saveza je napadnuta, napadnuta je iz Avganistana, a jedna Britanija je pretrpela sedam puta veće gubitke od svih zemalja istočne i centralne Evrope zajedno. Bilo je za očekivati da će oni koji su imali koristi od širenja NATOa biti sa nama na prvoj liniji fronta. Zahvalni smo im i na onome što su učinili, ali učinili su jako malo u poredjenju sa Britanijom", kaže Šerman.
Kongresmen Šerman podseća da su SAD u proteklih dvadesetak godina u svakom sporu istočne Evrope i Moskve, zauzimale antirusku poziciju, zbog čega su platile visoku geopolitičku cenu, a zauzvrat od zemalja tog regiona nisu dobile očekivanu pomoć u misiji u Avganistanu.