Građani Džakarte donose cveće, odajući poštu poginulima u napadima

Visoki zvaničnik odeljenja za borbu protiv terorizma Ansjad Mbai rekao je BBC-ju da postoje snažne indikacije da je ove napade isplanirao malezijski ekstremista Nurdin Top, koji predvodi otpadničku frakciju Džeme Islamije, i koji je na vrhu liste traženih u vezi sa bombaškim napadima na Baliju, 2002. i 2005. godine, kao i sa nizom napada u Indoneziji.

Veruje se da je Nurdin bio glavni finansijer Džeme Islamije, ali da sada predvodi sopstvenu otpadničku frakciju.

G. Mbai kaže kako veruje da je cilj napada bio da nanese neprijatnost indonežanskoj vladi u vreme kad ova zemlja uživa period mnogo veće stabilnosti nego što je to bio slučaj u prošlosti.

BBC-jev dopisnik u Indoneziji kaže da su Indonežani istinski šokirani ovim napadima, jer su verovali da su ovakvi događaji daleko za njima.

Identifikovane žrtve

Najmanje devet osoba, uključujući dvojicu bombaša samoubica, poginuli su eskplozijama bombe u dva luksuzna hotela, Mariot i Ric, s pretežno inostranom klijentelom.

Pet poginulih osoba je u međuvremenu identifikovano. Četiri su strani državljani - po jedan iz Novog Zelanda i Singapura i dve osobe iz Australije.

Indonežanski predsednik Judhojono napade je opisao kao nehumane, a osudili su ih i premijeri Australije i Novog Zelanda, te američki državni sekretar Hilari Klinton.

Predsedniik Barak Obama je oštro osudio samoubilačke napade na dva američka hotela u Indoneziji, dodvši je da je Amerika, kao prijatelj i partner, spremna da pomogne svom savezniku u borbi protiv teorizma i naporima da se oporavi od tih, kako je naveo, užasnih napada.

Bombe eksplodirale u vreme doručka

U roku od svega nekoliko minuta centar Džakarte je zahvatio haos.

Dve eksplozije, prva u hotelu Mariot, a nekoliko minuta kasnije i u obližnjem Ricu, raznele su hotelske restorane u vreme doručka.

Reč je o samoubilačkim napadima, rekao je BBC-ju Teo Sambuaga, predsedavajući Odbora za bezbednost indonežanskog parlamenta:

"Sastali smo se sa visokim policijskim zvaničnicima i drugim pripadnicima službi bezbednosti koji su nam rekli da analiza mesta zločina pokazuje da su vinivnici tog terorističkog napada bombaši samoubice."

Izjave svedoka

U neposrednoj blizini dva hotela u vreme eksplozije zatekao se Greg Volstonkraft:

"Izašao sam na vežbanje i prolazio sam kraj Rica i Mariota na putu kući. Moja zgrada se nalazi manje od 100 metara i od jednog i od drugog hotela. Taman sam bio ušao u stan kada sam čuo strašnu eksploziju. Pogledao sam kroz prozor i video gusti dim kako suklja iz Mariota. Radim za jednu lokalnu televiziju, pa sam odmah istrčao ne bih li uspeo nešto da snimim. Dok sam silazio niz stepenice čuo sam i drugu eksploziju - ispostavilo se da je bila u Ricu. Ric mi je bliži, uspeo sam da uđem u hol, a zatim i u restoran, gde je očigledno došlo do ekplozije. Restoran je bio potpuno razoren. Video sam i nekoliko tela - jedno je bilo raskomadano, možda je to bio napadač."

U razgovoru za BBC Greg Volstonkraft napominje da su Ric i Meriot bili popularni među strancima zbog opsežnih mera bezbednosti:

"Da biste ušli u ove hotele morate najpre da stanete pred velikom metalnom rampom gde vam naoružani čuvari pregledaju vozilo. Potom na ulazu u hotel morate da prođete kroz detektore za metal i tu vam pregladaju prtljag. Pitam se kako im je pošlo za rukom da unesu bombe u hotele, s obzirom na sve te mere bezbednosti. Još jedno pitanje koje se postavlja je i zašto su napadi izvršeni baš sada, budući da je Indonezija bila priličnio mirna već nekoliko godina. Svi smo škorani i iznenađeni."

Motivi napada neizvesni

Jedna od teorija koje su se pojavile je da su bombe tokom dužeg vremenskog perioda u hotele unošene u komadima, da bi na kraju na licu mesta bile sastavljene i aktivirane.

Sidni Džons iz Međunarodne krizne grupe u Indoneziji iz toga zaključuje da je napade izvršila dobro organizovana grupa, iako motiv nije do kraja jasan:

"Slika je još uvek prilično nejasna. Činjenica da je u napade bio uključen i najmanje jedan bombaš samoubica navodi na zaključak da je reč o nekoj od ekstremnih islamističkih grupa. S druge strane, predsednik Susilo Bambang Judhojono je jutros održao konferenciju za štampu na kojoj je nagovestio da je lično bio meta napada - nije sasvim jasno na koji način, tako da je prisutna mogućnost da napadi imaju i neku drugu političku pozadinu. Ne bih rekla da je u napad direktno umešana najveća ekstremna grupa u indoneziji Džema islamija, koja svojim sledbenicima već neko vreme govori da su napadi te vrste nedelotvorni, šta više kontraproduktivni, ali ne može se isključiti mogućnost da je reč o nekoj frakciji Džema islamije."

Sličnu ocenu izbosi i Robin Buš, direktor Azijske fondacije u Džakarti:

"Sve ukazuje na način delovanja Džema islamije ili neke njene frakcije -napad ograničenih razmera koji donosi maksimalan publicitet, ne samo u Indoneziji, već i štirom sveta. Koliko sutra u Ricu je trebalo da odsedne ekipa Mančester junajteda koji je na turneji po jugoistočnoj Aziji, što svakako budi dodatnu međunarodnu pažnju."

Indonezija je u prvoj polovini ove decenije često bila na meti napada ekstremnih grupa.

Najspektakularniji je bio onaj iz 2002. kada je na Baliju poginulo 202 ljudi, uglavnom stranih turista.

Taj napad i čitav niz drugih pripisani su Džema islamiji, koju su, ističu stručnjaci, snage bezbednosti poslednjih godina u velikoj meri neutralisali.

Da li se posle nekoliko godina mirovanja ta grupa reaktivirala ostaje da se vidi, no ko god da je izvršio ove napade ostvario je jedan od svojih ciljeva - privukao je pažnju međunarodne javnosti.

Što se Mančester junajteda tiče, indonežanska etapa turneje po jugoistočnoj Aziji je otkazana.