"Mali korak za čoveka"......

Nekoliko dana kasnije, 20. jula, član posade Nil Armstrong učinio je "mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo" - kročio je na površinu najbližeg suseda naše planete.

Bio je to vrhunac takozvane svemirske trke - hladni rat se tada već uveliko preselio u svemir, a na njegovom početku Rusi su imali veliku prednost.

Sovjetski Savez je 1957. godine lansirao prvi veštački satelit Sputnjik, šokirajući Amerikance i ispunjavajući ih strahom.

Da li će, pitali su se, iz tog satelita gadjati Ameriku raketama.

"Trebalo je da mi prvi to uradimo, a ne oni", govorili su tada neki Amerikanci.

"Bojimo se. Bojimo se da imaju nešto o čemu većina nas pojma nema".

Manje od četiri godine kasnije, Rusi su učinili još jedan podvig - Jurij Gagarin postao je prvi čovek koji je leteo u kosmos.

Tri sedmice kasnije, Amerikanac Alen Šepard učinio je isto.

Trka se zahuktavala, a predsednik Džon Kenedi jasno je stavio do znanja da neće dozvoliti da u njoj Rusi vode glavnu reč.

"Oči sveta sada su okrenute svemiru, mesecu i udaljenijim planetama. Zarekli smo se da nećemo dozvoliti da se na njima vijori neprijateljska, osvajačka zastava, nego zastava slobode i mira. Zarekli smo se da svemir neće biti ispunjen oružjem za masovno uništenje nego instrumentima znanja i razumevanja. Da bismo taj zavet ispunili, moramo da budemo prvi i bićemo prvi", govorio je Kenedi.

Hladni rat i spuštanje na Mesec

Predsednik Kenedi najavio je da će pre isteka sedme decenije Amerikanac kročiti na mesec.

Pre 40 godina, u julu 1969. to se i dogodilo.

Tog nezaboravnog, divnog poduhvata ne bi, medjutim, bilo bez hladnog rata, kao pokretačke snage, priznaje dr Sergej Hruščov, bivši sovjetski raketni stručnjak i sin predsednika SSSRa Nikite Hruščova.

"Da nije bilo hladnog rata, to se nikada ne bi dogodilo. Ne bi bilo Sputnjika, ne bi bilo poniženja Amerike i potrebe da povrati dostojanstvo nekim još većim poduhvatom. Pogledali su u nebo, videli mesec i odlučili da tamo odu".

Dr Hruščov priznaje da su Sovjeti radili na tome da u u orbitu lansiraju nuklearno oružje.

Bivši direktor NASA dr Robert Froš kaže da su i Amerikanci o tome razmišljali.

"Pojedini delovi vojske smatrali su da to ima smisla. Većina naučnika i inžinjera bila je mišljenja da to nije najzgodnije mesto za postavljanje raketa, da je mnogo bolje da se rakete rasporede na zemlji, pa da kroz svemir putuju na odredište. No, bilo je oficira koji su smatrali da da satelite treba napuniti bombama i raketama".

Amerikanci su se jako uplašili Sputnjika, a kako su Rusi reagovali na prvu šetnju po mesecu - prenosi dr Sergej Hruščov

"Rusi nisu osećali strah, iako su bili okruženi američkim vazduhoplovnim bazama, a taj dogadjaj nije privukao mnogo pažnje, jedva desetak redova u Pravdi - šturo je navedeno da su Amerikanci lansirali raketu, prošetali po mesecu - svaka čast, čestitamo i to je bilo sve. Televizija taj dogadjaj nije prenosila, niti je u bioskopima prikazan film o Apolu 11. To nije bila tajna, jednostavno nije bilo publiciteta".

A šta bi se u Americi dogodilo da su Rusi prvi kročili na mesec?

Dr Robert Froš kaže da ne bi bilo "dovoljno velikih slova za naslovne strane".

"Bila bi to strašno velika vest i izazvala bi, ne sumnjam, ekstremne reakcije", kaže dr Froš i dodaje da činjenica da je hladni rat zaslužan za prvu šetnju čoveka po Mesecu nimalo ne umanjuje lepotu tog ostvarenja.

"Činjenica da je Drugi svetski rat dao veliki podsticaj razvoju nauke i tehnologije ne čini tu tehnologiju lošom. To je kao kada biste dovodili u pitanje umetnost inspirisanu užasima rata. Mislim da su bez obzira na to šta ih je podstaklo, svaki napredak i svaki poduhvat vredni divljenja. Bilo bi možda bolje da let na mesec nije bio motivisan hladnim ratom, ali najvažnije je da se dogodio", kaže Froš.