Island

Ova do skoro na Islandu nezamisliva opcija proizašla je iz činjenice da je ova mala ostrvska država u severnom Atlantiku, u kojoj živi samo 320 hiljada stanovnika, bukvalno razorena finansijskom krizom koja je izavala propast njenih banaka.

Vlada zbog toga želi da Island uđe u Evropsku uniju i prihvati zajedničku evropsku valutu - evro, kako bi na taj način obezbedila buduću stabilnost zemlje.

Island će, kako je najavljeno u Rejkjaviku, aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji dostaviti tokom nekoliko narednih dana, a celokupna procedura bi mogla da potraje između dve i po i tri i po godine.

Bezbedno utočište

Pitanje ulaska u Evropsku uniju na dnevni red su vratili parlamentarni izbori održani u aprilu, ali i prošlogodišnji krah islandskih banaka koji je ruinirao privredu ove visokorazvijene ostrvske zemlje.

Ulazak u Evropsku uniju mogao bi, kaže BBC-jev dopisnik Šon Fening, da Islandu pruži bezbedno utočište u teškim ekonomskim vremenima:

"Ostrvo sa nešto više od trista hiljada stanovnika smešteno na korak od arktičkog kruga žestoko je uzdrmala globalna finansijska kriza, u kojoj su tri najveće islandske banke otišle "pod led", hiljade ljudi ostale bez posla a nacionalna valuta, kruna, izgubila veliki deo vrednosti. Stoga i ne čudi da članstvo u Evropskoj uniji, a iznad svega moguće prihvatanje stabilne evropske valute evra, Islanđanima sve više izgleda kao vrlo privlačna opcija", kaže Fening.

Ministar privrede Gilfi Magnuson tvrdi da bi izgledi za članstvo u Evropskoj uniji doprineli stabilizaciji islandske monete:

"Kruna nam od kraha doživljenog prošle godine zadaje sve više problema. Zato bi za proces oporavka bilo od velike koristi da imamo strategiju koja bi ponudila izlaz iz krize, čak iako bi realizacija te strategije trajala nekoliko godina", smatra on.

Skepsa u vlasti i opoziciji

Nedavno izabrani socijaldemokratski premijer Islanda Johana Sigurdardotir je veliki zagovornik ulaska zemlje u Evropsku uniju.

U njenoj vladajućoj koaliciji, međutim, ima onih koji na takvo opredeljenje gledaju sa priličnom dozom skepse.

Nivo zabrinutosti gaji i opoziciona Napredna stranka, a povod za najveću brigu predstavlja ribarstvo, druga najveća ostrvska izvozna grana.

Pitanje je, naime, do koje mere bi Island morao da pristane na evropski sistem kvota u ribolovu.

Poslednju reč o članstvu u Uniji će ipak imati stanovnici ovog vulkanskog ostrva, a svoje mišljenje će imati priliku da iskažu na jednom, ako ne i na dva referenduma.