Ukidanje viza za srpske državljane

"Ovo je istorijski trenutak u našim odnosima sa zemljama zapadnog Balkana" - izjavio je evropski komesar Žak Baro, ali je potom ukazao na to da Srbija i Crna Gora još uvek nisu ispunile baš svaki uslov koji je postavila Evropska unija:

"Makedonija je ostvarila jako dobre resultate. U slučaju Crne Gore pažljivo ćemo pratiti da li se na odgovarajući način primenjuje njihov Zakon o strancima. Crna Gora je važna turistička destinacija, tako da ćemo morati da razjasnimo status stranaca. Što se tiče Crne Gore, takodje je važno da se nastavi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. U slučaju Srbije imali smo problem kontrole granice prema Kosovu i saradnje sa Euleksom. Takodje, sa srpskom vladom smo rešili problem Srba koji žive na Kosovu. Želeo bih da naglasim da ćemo nastaviti da u sve tri zemlje šaljemo naše predstavnike koji će proveravati da li su uslovi zaista ispunjeni i da li se obaveze poštuju. Zamolio sam srpskog ministra unutrašnjih poslova da najkasnije do kraja septembra pošalje izveštaj o ispunjavanju obaveza koje je preuzela vlada Srbije", rekao je Baro.

Promene od 1. januara

Ukoliko budu potvrđene od strane svih 27 zemalja-članica Evropske unije, kao i u Evropskom parlamentu, ove promene stupiće na snagu 1. januara 2010. godine.

To bi značilo da bi putnici iz ovih zemalja mogli slobodno da posećuju zemlje-članice Šengenske zone.

Komesar za proširenje Oli Ren objasnio je šta to znači za prosečnog građanina zapadnog Balkana:

"Za građane zapadnog Balkana ukidanje viza znači da više neće biti ni čekanja ispred ambasada, ni plaćanja za vize ni prikupljanja dokumenata kao što su pozivna pisma, karte i sve drugo što je do sada bilo potrebno da biste dobili vizu. Gradjani ovih zemalja moći će da posete rodjake i prijatelje u EU, ili da odu na turistička putovanja bez duge procedure dobijanja viza. Mladima će biti lakše da studiraju u Evropi, poslovnim ljudima da sklapaju poslove. Kratko rečeno ovo će značiti dalju evropeizaciju društava u zapadno balkanskim zemljama. To pokazuje da evropske integracije ne znače samo integraciju država nego i integraciju gradjana."

Šengenska zona: 25 zemalja

Šengenska zona obuhvata 25 evropskih zemalja - sve članice Evropske unije izuzev Ujedinjenog Kraljevstva, Irske, Rumunije, Kipra i Letonije, ali su u zoni i tri zemlje koje nisu članice EU - Norveška, Island i Švajcarska.

Te zemlje nisu članice EU, ali su prihvatile i sprovode šengenska pravila o ukidanju granica.

Šengenski prostor ima više od 400 miliona stanovnika i zahvata površinu od oko 4,3 miliona kvadratnih kilometara.

Vize neće biti potrebne ni za Lihtenštajn, koji se, iako nije članica EU, izjasnio za priključenje šengenskom prostoru, ali još nije ispunio sve potrebne uslove.

Evropska komisija nije usvojila sličnu preporuku za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, kao ni za Kosovo.