Malkolm Brabant za BBC iz Atine

	Biometrijske kontrole uskoro i na državnim granicama?

Poziv je upućen jer je tim zemljama, kako navode, potrebna pomoć u obuzdavanju plime ilegalnih useljenika u Evropu.

Grčki premijer Kostas Karamanlis zatražio je da i Turska uradi više nego do sada u borbi protiv bandi krijumčara ljudi, kao i da poštuje sporazum o prihvatanju "slepih putnika" - koje Grčka želi da deportuje ukoliko ih uhvati bez regulisanog imigracionog statusa na svojoj teritoriji.

Samo prošle godine više od 150 hiljada ilegalnih useljenika je ušlo u Grčku, a policija je nedavno pojačala akcije protiv njih.

BBC-jev dopisnik Malkolm Brabant je razgovarao sa nekim od ilegalnih useljenika koji su već u Grčkoj i saznao da su, kako kažu, veoma uplašeni.

Zvaničnici UN istovremeno imaju zamerke na odnos Atine prema sve brojnijim useljenicima koji za sebe traže mesto u evropskim zemljama.

Divlji stanari

U napuštenoj kući s dvorištem u Atini Brabant je, kako navodi, zatekao grupu "divljih" stanara. Građevinom se širio jak miris ustajalog urina i znoja. Stanari su bili vidno nervozni jer, kako kažu, mnogi koji napuste zgradu više se nikad ne vrate u nju.

U memljivoj zgradi nedaleko od Akropolja, Sami - čovek sa kojim je BBC razgovarao o uslovima života ilegalnih useljenika - bio je jedan od oko 700 Afrikanaca sa severa tog kontinenta.

Većina se pretvarala da su Palestinci ili Iračani, i da su ekonomski migranti koji se nadaju da će se domoći Francuske.

Svi su rekli da se plaše da napuste zgradu da ne bi bili uhvaćeni bez dokumenata, ali i da se boje da ostanu u njoj zbog moguće racije grčke policije.

Ilegalni useljenici se u Grčkoj plaše i novog zakona, perma kome koji je državnim organima dopušteno da proteraju iz zemlje svakog ko je osuđen za prekršaj koji se kažnjava sa više od tri meseca zatvora.

Pošten rad umesto krađe

Useljenici sa kojima je BBC razgovarao kažu i da nisu došli u Grčku da kradu ili prose, nego da pošteno rade, i da žele da vlasti što pre urade nešto da im pomognu jer žive u, kako su rekli, "nemogućim uslovima".

	Ilegalni useljenici iz Afrike u Italiji

Grčki ministar inostranih poslova Dora Bakojanis, čije se ministarstvo nalazi nedaleko od zgrade u kojoj se skrivaju miigranti, pomaže u pokretanju nove kampanje UN-a čiji je cilj širenje svesti o teškoćama izbegličkog života. Istovremeno, međutim, prošlog vikenda je grčka vlada u operaciji izvednoj u "vojnom stilu" srušila privremeni logor u luci Patras, odakle se avganistanske izbeglice već godinama ilegalno prebacuju u Italiju.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava i neke grčke opozicione stranke su opisale vladinu akciju kao "brutalnu" - ali je ministar Bakojanis rekla da ne vidi razlog da se njega vlada izvinjava.

"Ne vodimo strogu politiku prema useljenicima, već samo nastojimo da uvedemo neki red u stranje koje je bilo nepodnošljivo, pre svega za same useljenike. Spremamo prihvatne i izbegličke logore da bismo tim ljudima, na jedan organizovaniji način nego do sada, ponudili ono što im treba", rekla je ona.

"Plima useljenika"

Nedavno je komesar EU za pravosuđe Žak Baro rekao da je plima ilegalnih useljenika mogući izvor društvene nestabilnosti u Grčkoj.

	Kontrola granica u EU je sve kompleksnija

U vladi u Atini to shvataju ne kao zeleno svetlo za obračun sa njima već kao priznanje da to nije problem samo zemalja južnog Mediterana, u koje useljenici ulaze na putu za druge evropske zemlje.

"Ovo je evropski problem, s kojim moramo da se suočimo zajednički. Zato je vrlo važno da EU ima jednu politiku i jedan način da poruči ono što želi. S druge strane, potreban je i veći pritisak na zemlje poput Turske, da bi ispunila svoj deo već postignutog dogovora, jer ona to sada ne čini", navodi jedan portparol vlade.

Grčku uskoro očekuju izbori, a popularnost nacionalističke desnice raste - i pitanje ilegalnih useljenika je sve važnije vladajućim konzervativcima iz Nove demokratije.

Sa tim problemom su suočeni dok ih vrlo pažljivo posmatraju zvaničnici UN za pitanja izbeglica, prigovarajući zbog nezadovoljavajućih prihvatnih centara i odnosa vlasti na graničnim prelazima prema raznim kategorijama useljenika.

Primedbe se tiču, između ostalog, i dužine držanja takvih ljudi u pritvoru u Grčkoj, kao i vladinog programa tzv. "dobrovoljne repatrijacije" koja, kako kažu zvaničnici UN-a, za sada nije naročito dobrovoljna.