Evropa je bila žrtva rusko-ukrajinskog spora

Kada bude završen, gasovod će iz Kaspijskog regiona, preko Turske, u središte Evrope godišnje prenositi 31 milijardu kubnih metara gasa.

To je važna alternativna energetska ruta pošiljkama koje stižu iz Rusije i trenutno zadovoljavaju 30% evropskih potreba.

Baroso: veliki uspeh

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je, uz podsećanje da su mnogi donedavno tvrdili da se projekat Nabuko neće pomaći s mrtve tačke i da su pregovori o njegovoj izgradnji definitivno blokirani, ne skrivajući zadovoljstvo rekao da je dogovor postignut i da je realizacija Nabuka od malo verovatne postala neminovna.

I sa gasovodom Nabuko, Evropa će u određenoj meri i dalje ostati zavisna od ruskog gasa.

Ali, ovaj skoro osam milijardi evra vredan projekt bi prevashodno trebalo da ublaži neke konkretne probleme, poput naglog i već doživljenog isključenja dotoka zemnog gasa evropskim potrošačima.

Postoje, međutim, i druga pitanja na koja za sada nema jasnog odgovora.

I novca i gasa ima u izobilju   Žoze Manuel Baroso

Pitanje je ko će platiti izgradnju gasovoda i odakle će stići gas koji bi trebalo da poteče od centralne Azije i bliskog Istoka, preko Turske, do Austrije?

Za predsednika Evropske komisije najbitnije je samo jedno.

Ovo će, tvrdi Baroso, biti uspešan poduhvat:

"Gasovod Nabuko je od ključne važnosti za energetsku sigurnost Evrope i Turske. Njime se garantuju diversifikacija izvora i puteva snabdevanja. Nabukom se, istovremeno, posredstvom sigurne tranzitne rute povezuju pouzdani kupci i snabdevači. Uveren sam da i novca i gasa ima u izobilju."

Nerešena pitanja

Ali, kako iz Ankare izveštava BBC-jev dopisnik Dejvid Obirn, preostaje još mnogo toga da se dogovori, a jedno od glavnih nerešenih pitanja je odakle će gas namenjen za Nabuko uopšte dolaziti:

"Pet zemalja, zajednički sa Evropskom komisijom radi na projektu Nabuko već sedam godina. I pored toga odluka da se na nivou premijera potpiše sporazum predstavlja izneneđenje. Za početak, još nema jasne ideje šta je u stvari dogovoreno. Turska i Evropska komisija i dalje se raspravljaju oko toga koliko će gasa Turska moći da uzima iz gasovoda, a vlasti u Ankari tvrde da će konačni sporazum moći da se postigne tek za pola godine. Još veća briga je to što za Nabuko još nema garantovanog izvora gasa. U potencijalne snabdevače na duge staze ubrajaju se Iran, Irak, Kazahstan, Turkmenistan i Egipat. Ali trenutno, samo je Azerbejdžan u stanju da obezbedi 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje potrebnih da bi gasovod prema planu bio izgrađen do 2014. godine. Pre desetak dana, vlasti u Bakuu su međutim pristale da nešto svoga gasa prodaju Rusiji. Mnogi su to shvatili kao upozorenje partnerima u projektu Nabuko da reše svoje razmirice ili da u protivnom gas traže od nekog drugog. Iz istog razloga, na današnje svečano stavljanje potpisa u Ankari, gleda se kao na pokušaj da se Bakuu poruči: Evo, partneri u projektu Nabuko u stanju su da se sporazumeju, barem oko nekih pitanja."

Nabuko - protivteža ruskom gasu

Katinka Bariš iz Centra za evropske reforme podseća u razgovoru za BBC šta je glavna svrha gasovoda Nabuko:

"Mnogi u Evropskoj uniji mišljenja su da Rusija koristi svoj gas kao političko oružje. To, naravno, nije izvodljivo ako snabdevate samo oko četvrtine tržišta. Za mnoge evropske članice Rusije jeste značajan snabdevač, ali one dobijaju gas i iz dugih izvora - iz Nigerije, Alžira, u tečnoj formi. Problem imaju zemlje centralne Evrope, koje su zaista zavisne od ruskog gasa, u nekim slučajevima sto odsto. Ta činjenica Evropsku uniju izlaže opasnosti da bude ucenjivana. To se ne želi i otud potreba za više izvora gasa."

Bolje snabdevanje istoka Evrope

Važnost gasovoda Nabuko u tom smislu više je u kvalitetu nego u kvantitetu energenta koji će obezbeđivati, kaže BBC-jev sagovornica.

"Gasovod Nabuko neće doneti veliku promenu za Evropsku uniju - to je samo jedan gasovod i donosi manji procenat njenih ukupnih potreba. Ali Nabuko bi doneo veliki i momentalan efekat na snabdevanje u centralnoj i istočnoj Evropi. Očito je da u tom pravcu moramo da preuzmemo još toga - da bolje povežemo evropsko gasno tržište tako da u slučaju problema u Bugarskoj, ona može da dobije gas iz Nemačke, Italije ili sa drugih mesta. Ali to je samo deo evropske energetske diverzifikacije."

Da li će ućešće Turske u ovom evropskom projetku doprineti njenom eventualnom članstvu u Evropskoj uniji, pitao je BBC Katinku Bariš:

"To će biti važan korak u njenom nastojanju da postane glavno evroazijsko energetsko čvorište. Dovoljno je da pogledate geografski položaj Turske - ona se nalazi između najvećeg svetskog potrošača gasa, Evropske unije, i najvećih svetskih snabdevača, kao što su Rusija, bliskoistočne i centralnoazijske zemlje. Turska želi da bude to čvorište, ali kada je posredi njena evropska perspektiva, iako ona jeste veoma važna za evropsku energetsku sigurnost, treba reći da je ona bila vrlo tvrd i višegodišnji pregovarač sa Evropskom unijom. Ako želite da budete energetska raskrsnica morate da imate dobre odnose i sa snabdevačima i sa potrošačima."