Rođaci srebreničkih žrtava

Tamo će biti sahranjeni neposrdno pred godišnjicu masakra koji su u tom gradiću u Bosni počinile srpske snage u julu 1995. godine.

Tela žrtava pronađena su u masovnim grobnicama i potom identifikovana uz pomoć DNK analize.

Sledeće sedmice se navršaa 14 godina od kada su srpske snage zauzele Srebrenicu i ubile više hiljada muslimana.

Smatra se da je to bio najveći masovni zločin te vrste u Evropi posle Drugog svetskog rata

U međuvremenu, grupa od 100 nevladinih organizacija zatražila je od predsednika Srbije Borisa Tadića da podrži zahtev da se 11. jul u Srbiji proglasi za Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Predstavnici NVO su u Pionirskom parku u Beogradu, kod zgrade Predsedništva Srbije, pročitali pismo Tadiću, u kojem su naveli da "priznavanje žrtava najvećeg zločina među zločinima treba da predstavlja početak izgradnje zajedničkog pamćenja u koje će biti utkane sve žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj SFRJ".

Odgovornost Srbije

Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o proglašenju 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici

Predstavnici NVO su naveli da je obaveza Srbije da obeležava taj dan jer je Međunarodni sud pravde u Hagu početkom 2007. presudio da je Srbija odgovorna što u julu 1995. nije učinila ništa da spreči genocid nad muslimanima u Srebrenici, niti da kazni počinioce.

Međunarodna komisija za nestala lica je DNK analizom do sada utvrdila identitet 6.186 osoba nestalih tokom pada Srebrenice.

Prema procenama objavljenim na internet sajtu te organizacije, oko 8.100 osoba je nestalo tokom pada Srebrenice, kada su snage bosanskih Srba 1995. godine zauzele taj grad.

Crnogorski parlament usvojio je u četvrtak Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i time prihvatio Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici i proglašenju 11. jula za Dan sećanja na žrtve tog zločina.