Trafalgar skver

Naime, još od kada je podignuto - sredinom 19. veka - na ovom postolju nema spomenika.

Poslednjih godina se na tom mestu na inicijativu kulturnih institucija, grada Londona i umetnika na trgu smenjuju skulpture modernih umetnika, a od ove nedelje na postolju će se smenjivati žive skulpture.

Prvi živi spomenici

Tridesetpetogodišnja domaćica, medicinska sestra i stručnjak za kompjutere bili su prvi "živi spomenici" na praznom, takozvanom "četvrtom postolju" na Trafalgar skveru.

Ovaj umetnički projekat predviđa da se u narednih sto dana, svakoga sata, 24 časa dnevno, na par kvadratnih metara smenjuje druga osoba.

Ideja je potekla od poznatog britanskog umetnika, vajara Entonija Gormlija. Na svečanom otvaranju projekta, BBC ga je pitao šta čeka one koji su pristali da učestvuju u njegovoj zamisli i budu "živi spomenici".

"Biće podignuti hidrauličnom dizalicom na visinu od otprilike 10 metara, i onda će polako biti spušteni na postolje, visoko nešto manje od sedam metara, oko kojeg je zaštitna mreža", kaže Gormli. "Šta će u narednih sat vremena raditi, njihova je potpuna sloboda, sve dok je naravno u granicama zakona."

Za učešće u projektu do sada se prijavilo 13.000 ljudi, a među više od šest stotina osoba nasumično odabranih za mesec juli je i jedna 83-godišnja penzionerka.

Ona namerava da maše signalnim zastavicama, a tu je i jedna tinejdžerka koja će na postolju proslaviti svoj dvadeseti rođendan.

Dosadno ili genijalno?

"Neko mi je rekao da je sve to zapravo - dosadno. Slažem se - dosadno je na izvesnom nivou, ako u tome tražite zabavu. Ali treba posmatrati drugu stranu - ovde nije posredi namera da se skrene pažnja, ovo je nešto drugo. U pitanju je jedinstvena interakcija britanske javnosti na postolju i one na trgu Trafalgar, na verovatno jednom od najjavnijih mesta u zemlji. Postolje široko metar i sedamdeset santimetara i dugačko četiri i po metra postaje otvoreni, demokratski umetnički prostor", kaže Gormli.

	Jedan od učesnika projekta na "četvrtom postolju"

Šta na tom prostoru namerava da tokom "svojih" sat vremena radi Džil Gatkam, koja se spremala da stane na dizalicu koja će je podići do postolja?

"Ja ću pustiti šezdeset balona, jedan za svaki minut mog boravka na postolju. Svaki od balona ima svog sponzora - među članovima moje porodice, prijateljima i kolegama - i svi oni su priložili novac za neku humanitarnu organizaciju. Jeste, dosta je visoko i pomalo se plašim, ali u ovm trenutku pokušavam da ne mislim na to", kaže ona.

Eko Ešun, direktor Instituta za savremenu umetnost u Londonu, na čelu je grupe koja je predložila da rad na "četvrtom postolju" osmisli Entoni Gormli; kaže da nije razočaran izborom.

"Čitava ideja je u tome da se jedan javni prostor stavi na raspolaganje javnosti. Ovo je način da Britanija progovori sa Britanijom i da naše nade, strahovi i fantazije budu oživljeni na ovom postolju. Obično kada se podigne spomenik - podigne se veo, usledi aplauz, i onda se svi raziđu. U ovom slučaju, novi spomenik se na postolju smenjuje svakog novog sata. To je serija nepredvidivih trenutaka", kaže Ešun.

"Uzurpator" na postolju

Nepredvidivost je iznenadila i same autore projekta, pa i prisutnog gradonačelnika Londona Borisa Džonsona kada je, pred samo svečano otvaranje, na visoko postolje, bez dizalice, uspeo da se popne uzurpator - muškarac sa plakatom na kojem protestuje protiv pušenja.

Posmatrači na Trafalgar skveru

Sve se završilo mirno, njegovim pristankom da siđe sa postolja i ustupi mesto prvom učesniku, a na odobravanje gradonačelnika, Entonija Gormlija i u senci stuba na kojem se nalazi figura admirala Nelsona.

Šta bi admiral rekao o ovom umetničkom projektu da je živ, pitao je BBC na kraju Entonija Gormlija:

"Mislim da bi bio oduševljen da vidi da slobode za koje se borio i dalje postoje, i da su se razvile. Verovatno bi rekao - ja sam na ovom stubu već jako dugo! Zašto i vi ne probate i popnete se malo na postolje?", kaže Entoni Gormli.

Neobična izložba na Trafalgaru trajaće do oktobra. Svi učesnici biće snimani za video arhivu koja će, kako se nada poznati vajar, biti svojevrstan portret današnje Velike Britanije.