Obama je to rekao uprkos izjavama generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, vodećih stručnjaka za globalno otopljavanje i klimatske promene i predstavnika nevladinih organizacija koji izražavaju razočaranje i kažu da je moglo da se postigne daleko više.

Šefovi država ili vlada Grupe 8 usaglasili su tri cilja -- prvo, da neće dozvoliti da prosečna temperatura na Zemlji poraste za više od 2 stepena Celzijusa u odnosu na vreme pre industrijske revolucije; drugo, da bi do 2050. godine, na nivou cele planete, trebalo prepoloviti proizvodnju ugljen-dioksida i drugih gasova izazivača globalnog otopljavanja; i treće, da će zemlje Grupe 8 učiniti više od ostalih i smanjiti emisiju štetnih gasova za 80 odsto, do 2050. godine.

Jaz izmedju razvijenih i zemalja u razvoju

Nakon što su se saglasili oko tih ciljeva lideri Grupe 8 su pokušali da i vodeće zemlje u razvoju -- izmedju ostalih Kinu Indiju, Brazil i Indoneziju -- ubede da i one prihvate te ciljeve ali su u tome uspeli samo delimično.

Najveće zemlje u razvoju su se složile da ne treba dozvoliti da temperatura na Zemlji poraste za više od 2 stepena u odnosu na vreme pre industrijske revolucije, ali su odbile da prihavte cilj da se do 2050. godine na nivou celog sveta prepolovi proizvodnja štetnih gasova.

One zahtevaju da najpre bogate zemlje ispune dva obećanja -- da će ozbiljno smanjiti emisiju štetnih gasova na srednji rok, do 2020. godine, i da će obezbediti finansijsku podršku siromašnim državama da se nose sa posledicama globalnog otopljavanja kao što su suše, porast nivoa mora i nepredvidljivi klimatski uslovi.

Evropske zemlje članice Grupe 8 su se već obavezale da će ozbiljno smanjiti emisiju štetnih gasova do 2020. godine, ali na to nije spremna administracija američkog predsednika Obame.

Amerika hoće, ali ne može brzo

Jedan od njegovih savetnika izjavio je za BBC da je Amerika, kada je reč o borbi protiv globalnog otopljavanja, izgubila 8 godina u vreme dok je predsednik bio Džordž Buš i da nije realno da sada sebi postavi ambiciozne ciljeve za period do 2020. godine kao što je to učinila Evropa.

Sam Obama je ukazao da recesija u Americi dodatno otežava razgovore o značajnom smanjenju proizvodnje ugljen-dioksida na srednji rok.

On je ipak naglasio da je njegova administracija, za razliku od prethodne Bušove, spremna da ponese svoj deo odgovornosti u zaustavljanju globalnog otopljavanja.

I Obama i lideri drugih zemalja Grupe 8 ukazuju da je samit u Italiji bio istorijski jer su razvijene i zemlje u razvoju prvi put postigle konsenzus da se nešto mora preduzeti kako bi se zaustavilo globalno otopljavanje.

Kritičari očekivali više

Na drugoj strani, generalni sekretar UN Ban Ki Mun, većina načunika i predstavnika nevladinih organizacija nisu zadovoljni.

Oni kažu da je pozitivno što su i razvijene i zemlje u razvoju uvažile procenu naučnika da se ne sme dozvoliti porast prosečne temperature za više od 2 odsto, jer bi to moglo da ima katastrofalne posledice.

Istovremeno medjutim ukazuju da je na samitu u Italiji moglo i trebalo da se postigne više.

Ban Ki Mun kaže da je ozbiljno smanjenje emisije štetnih gasova potrebno daleko pre 2050. godine i da je Grupa 8 propustila priliku da sebi postavi ambiciozni cilj koji bi ostvarila već do 2020. godine.

Još oštrija kritika stigla je od jednoga od najvećih stručnjaka za globalno otopljavanje i klimatske promene, Radžandre Kumara Pačaurija koji je i predsednik Panela UN za klimatske promene.

On je "prilično besmislenim" nazvao obećanje zemalja Grupe 8 da će do 2050. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za 80 odsto, jer kako je objasnio nije precizirano od kog nivoa emisije će se računati tih 80 odsto.

Razgovori lidera najvećih razvijenih i zemalja u razvoju, u Italiji, su inače deo priprema za veliku konferenciju o borbi o protiv globalnog otopljavanja koja se u decembru održava u Kopenhagenu.

Na tom skupu bi pod okriljem UN trebalo da bude postignut globalni obavezujući sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova do 2020. godine.