Lideri G8 na samitu u L'Akvili

Predstavncii tih zemalja učestvovaće u radu foruma kojim će predstedavati Barak Obama.

Cilj je da se iskoristi trenutak nakon potipisivanja sporazuma između zemalja Grupe osam, kojim je dogovoreno smanjenje emisija štetnih gasova za 50, odnosno 80 odsto do 2050. godine.

Zemlje u razvoju bi sa svoje strane trebalo da sprovedu mnogo manje redukcije emisija štetnih gasova od već razvijenih privreda, ali BBC-jev izveštač sa samita tvrdi da će pregovori biti veoma teški jer Indija i druge zemlje insistiraju na tome da koraci koji se preduzimaju ne ugroze pokušaje da se u zemljama u razvoju smanji siromaštvo.

Dogovor članica G8

Lideri G8 dogovorili su se na samitu da pokušaju da ograniče rast globalnog otopljavanja na najviše dva stepena Celzijusa do 2050.

Oni su se takođe obavezali da će nastojati da ostvare mnogo veća smanjenja emisija ugljen dioksida.

Od razvijenih zemalja traži se smanjenje od 80% do 2050, a od ostatka sveta 50%.

Lideri nisu, međutim, nagovestili kako nameravaju da ostvare te ciljeve, niti kako će ih finansirati.

Odlučeno je da se do novembra odlože razgovori o načinima za finansiranje novog sporazuma UN o borbi protiv klimatskih promena.

Skupu prisustvuju američki predsednik Obama i ruski predsednik Medvedev, koji su se prethodno sastali u Moskvi, kao i lideri Britanije, Nemačke, Italije, Francuske, Kanade i Japana i predstavnici Evropske unije.

Oksfam protestuje

Okupljanje lidera G8 industrijski najrazvijenijih zemalja aktivisti nevladine organizacije Oksfam iskoristili su za protest zbog, kako smatraju, nedovoljne brige za problem klimatskih promena.

	Znak G8 na samitu

Stotinjak aktivista Grinpisa takođe se popelo na dimnjake termoelektrana širom Italije, zahtevajući od G8 da preduzme odlučnije korake u pravcu borbe protiv klimatskih promena.

Privedeno je 36 demonstranata.

Iako je prvobitno bilo planirano da se samit održi na Sardiniji, domaćin, italijanski premijer Silvio Berluskoni, opredelio se za L'Akvilu u znak solidarnosti sa žrtvama razornog zemljotresa koji je pre tri meseca pogodio taj grad.

Skoro 300 ljudi je poginulo, a pedesetak hiljada i dalje u hotelima i pod šatorima čeka obnovu oštećenih ili srušenih kuća.

Pripreme za samit nisu tekle glatko; mediji navode da iza scene susreta na vrhu vladaju haos i rasulo. Spoljnopolitički urednik lista Fajnenšel tajms Kventin Pil nije impresioniran, i smatra da je haos u Italiji posledica prevelikih ambicija Berluskonija, koji je na samit pozvao predstavnike čak 40 zemalja i međunarodnih organizacija.

"Skup je suviše velik. Rastao je i rastao dok nije dostigao apsurdnu veličinu. Na forumu te veličine lideri ne mogu da pregovaraju o važnim pitanjima, i zato će sve morati da bude dogovoreno unapred. Stvarnih pregovora na samitu će biti malo", kaže Pil.

Dve važne tačke dnevnog reda

Kventin Pil ističe i da na dnevnom redu susreta postoje dva bitna pitanja.

	L'Akvilu je nedavno pogodio razoran zemljotres

To nije svetska ekonomija, jer su o njoj lideri razgovarali na samitu G20 i ponovo će je razmotriti na jesen, već su to pomoć Africi i klimatske promene - dva problema u čijem rešavanju se premijer Berluskoni nije naročito istakao.

Italija, naime, nije dala obećanu pomoć Africi, a afrički lideri koji će prisustvovati skupu u L'Akvili verovatno će se pitati šta da očekuju od drugih kada ni domaćin skupa nije ispunio preuzete obaveze.

Upitan kako tumači govorkanja da Amerikanci preuzimaju vođenje diskusija, jer nisu zadovoljni kako Italija to radi, i da se postavlja pitanje članstva Italije u G8, Kventin Pil je rekao BBC-ju da ne misli da se postavlja pitanje članstva Italije, ali da će učesnici napustiti samit sa nekim ozbiljnim pitanjima na umu:

"Mislim da će ljudi napustiti samit i pitati se koja je svrha G8. Možda ovo više nije organizacija koja nam je potrebna, već treba stvoriti telo u kome će Kina i Indija biti stalne članice. Moguće je da je G20 prevelika grupa, i možda treba razmišljati o G14 ili nečem sličnom. Berluskoni je drastično povećao broj učesnika skupa, i prirediće ga na krajnje nepogodnom mestu za konferencije. Samit u l'Akvili mogao da se pretvori u košmar koji će zapečatiti sudbinu G8."

Kome su upućene kritike?

Bivši italijanski ambasador u Vašingtonu a sada komentator lista Korijere dela sera Serđo Romano nije sasvim siguran da li su kritike koje se čuju pred početak samita usmerene protiv samog skupa ili njegovog domaćina:

Berluskoni je izabrao L'Akvilu za mesto održavanja samita pre nego što su ga ophrvali skandali koji mu poslednjih nedelja zagorčavaju život.   Serđo Romano

To ne menja činjenicu da se G8 suočava sa suštinskim problemom, napominje Romano:

"Pravi problem je u tome što se od samita G8 uopšte uzev više ne može očekivati ništa istinski važno. Odavno se pokazalo da ti skupovi nisu naročito korisni. Lideri se sastanu i razmotre globalne probleme, nastojeći pri tom da ne pominju bolne tačke nekog od učesnika. O ratu u Iraku se proteklih godina, na primer, uopšte nije razgovaralo na samitima G8 jer je to bila neprijatnost za SAD i Britaniju. Osetljiva pitanja se, dakle, zanemaruju, a teme koje se nađu na dnevnom redu više su retoričkog karaktera. Jedna od tih večnih tema je Afrika, kojoj se uvek obećava pomoć, ali ta pomoć nikako da stigne. Italija je tu posebno loša. Grupa 8 je imala priliku da se pokaže kada je izbila finansijska kriza, ali ju je pretekla Grupa 20, koja je, rekao bih, mnogo primereniji forum za tu vrstu stvari", kaže za BBC Serđo Romano.