Specijalne policijske jedinice u Urumćiju

Stotine vojnih vozila prošle su ulicama grada, a helikopteri su izbacivali letke u kojima se poziva na mir.

Na lecima se ekstremisiti i disidenti krive za sukobe od nedelje, u kojima je pogiinuloviše od 150 ljudi.

BBC-jev dopisnik navodi da je situacija u gradu mnogo manje napeta nego prethodnih dana, i da radnje normalno rade.

Međutim, dodaje on, grad Urumći ostaje duboko podeljen.

Predsednik napustio samit

Kineski predsednik Hu Đintao završio je pre roka zvaničnu posetu Italiji, gde je trebalo da prisustvuje samitu G8, i vratio se u zemlju zbog međunacionalnih nemira u pokrajni Sinđiang.

Izveštava se da je u Urumćiju u sredu došlo do novih protesta, ali, kako tvrde vlasti, situacija je sada pod kontrolom.

Pripadnici snaga bezbednosti, od koji su neki naoružani automatskim oružjem, opkolili su kvartove u kojima živi pretežno ujgursko stanovništvo u pokušaju da spreče dalje sukobe između Ujgura, koji su većinom muslimani, i kineskih migranata.

Lider Komunističke partije u Urumćiju Li Ži apelovao je za mir, i naglasio da će odgovorni za ubistva u sukobima u nedelju biti pogubljeni.

BBC-jev dopisnik primetio je u sredu da situacija u Urumćiju po svemu nalikuje vanrednom stanju.

Poziv na uzdržanost

Iz sveta su stigli pozivi i jednoj i drugoj strani da se uzdrže od daljeg nasilja.

Pozive su uputili komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj i američki državni sekretar Hilari Klinton.

Hiljade Han Kineza su, noseći štapove, mačete i oružje ručne izrade, marširale kroz Urumći u utorak, preteći Ujgurima.

Nemiri u Sinđiangu, na dalekom severozapadu Kine, navodno su izbili pošto su dvojica ujgurskih sezonskih radnika ubijena u pokrajini Guangdong na jugu zemlje, u tuči do koje je došlo kada su na internetu objavljene tvrdnje da su ujgurski radnici silovali dve žene.

Kineske vlasti su u Urumćiju, pored policijskog časa, uvele i ograničenja pristupa internetu.

Etničke tenzije

U pokrajini Sinđang živi 47 etničkih grupa. Najbrojniji su Ujguri, muslimani poreklom iz centralne Azije.

Mapa Kine

Do 1949. godine, u regionu je živelo svega 6% Han Kineza, ali njihov broj danas dostiže 40% stanovništva - kritičari tvrde da su vlasti u Pekingu smišljeno sprovodile politiku doseljavanja Han Kineza u Sinđang kako bi se ublažile ujgurske nacionalističke tendencije.

Majkl Dilon, profesor moderne istorije na britanskom Univerzitetu Daram i autor knjige "Sinđang - kineski muslimanski daleki severozapad" za BBC objašnjava da stanje u Sinđangu ima mnogo sličnosti sa odnosom Kine i Tibeta - kineske vlasti kontrolišu region, u kojem većina lokalnog stanovništva želi, ako ne puno nezavisnost, ono bar istinsku autonomiju.

"Ukupan broj stanovnika je između šesnaest i sedamnaest miliona, od čega nekih osam miliona čine etnički Ujguri, za koje se može reći da su starosedelačko stanovništvo. Iako je na tom području oduvek bilo kineskog Han stanovništva, sredinom prošlog veka vlasti su podstakle njihovo masovno naseljavanje. To je dovelo do nezadovoljstvo Ujgura, koji smatraju da su diskriminisani, da ne dobijaju poslove, koje im otimaju Han Kinezi. Etničke tenzije na tom području su zato veoma snažne."

Višedecenijska napetost

Profesor Dilon je začuđen činjenicom da su neredi izbili u regionalnoj prestonici.

"Demonstracija ovih razmera nije bilo dvadeset godina. U vreme kada su 1989. godine ugušeni protesti na Tjenamenu, slične demonstracije održavane su u Sinđangu zbog narušavanja prava muslimanskih Ujgura. Tokom devedesetih protesti su nastavljeni širom Sinđanga, ali ih nije bilo u glavnom gradu Urumćiju. Vrlo je neobično što su sada tamo izbili, jer je to grad u kojem dominira kinesko Han stanovništvo, u njemu se nalazi veliki vojni garnizon i jake policijske snage."

Postoje vrlo praktični razlozi zbog kojih Peking želi da zadrži kontrolu nad Sinđangom, napominje BBC-jev sagovornik:

"Osim što teritorija pokrajine nije beznačajna - tri puta je veća od Francuske -- bogata je mineralima, naftom i prirodnim gasom, a ima i strateški značaj jer se nalazi na granici između Kine i centralne Azije, što je postalo posebno važno posle pada Sovjetskog saveza. Ali postoje i ideološki i patriotski razlozi. Kinezi smatraju da imaju puno pravo na Sinđang koji je, kako smatraju, oduvek bio deo Kine, što nije sasvim čvrst argument. "