Razgovori su prilika za poboljšanje odnosa

Dve zemlje više ne moraju da budu neprijatelji, a od saradnje će obe imati koristi, rekao je Obama u govoru diplomcima moskovske Nove ekonomske škole, poručivši im da su poslednja generacija rođena u podeljenom svetu:

"Reći ću jasno: Amerika želi snažnu, mirnu i naprednu Rusiju. Ovo uverenje ukorenjeno je u našem poštovanju ruskog naroda i zajedničkoj istoriji naših zemalja koja je bez premca. Uprkos našem rivalitetu u prošlosti, naši narodi bili su saveznici u najvećoj borbi prošlog veka."

U interesu je obe zemlje da sarađuju, rekao je američki predsednik, ali je dodao da ostvarenje te saradnje neće ići lako:

"Teško je stvoriti dugotrajno partnerstvo između bivših suparnika i promeniti navike koje su se uvrežile u našim vladama već decenijama. Ali ja verujem da oko fundamentalnih pitanja koja će oblikovati ovaj vek Amerikanci i Rusi dale zajednički interes koji čini osnovu za saradnju."

Pre sastanka sa Putinom Obama je rekao kako je susret odlična prilika da se američko-ruskim odnosima da snažno utemeljenje, dok je ruski premijer izrazio nadu da će odnosi dve zemlje postati bolji:

"Istorija rusko-američkih odnosa je duga i prošla je kroz različite faze. Bilo je godina velikog napretka, ali je bilo i godina konfrontacija. Mi se nadamo da ćete vi, kao predsednik, dati važan doprinos razvoju naših bilateralnih odnosa."

Nakon dvočasovnog sastanka održanog u Putinovoj rezidenciji izvan Moskve, neimenovani američki zvaničnik izjavio je da je taj razgovor bio veoma uspešan.

Obama, koji je pred dolazak u Moskvu rekao da je Putin 'jednom nogom u prošlosti, a jednom u budućnosti' je posle ovog susreta, prema istom zvaničniku, ocenio da je ruski premijer 'čovek današnjice, pogleda čvrsto uperenog u budućnost'.

Ruski premijer čovek današnjice   Barak Obama u Moskvi

Obama i Putin dele zajedničku zabrinutost oko terorizma i nuklearnog naoružavanja.

Bilo je i neslaganja o kojima američki zvaničnik nije želeo da iznosi detalje.

Značaj demokratije

Posle razgovora sa premijerom Putinom američki predsednik je održao govor na jednom ekonomskom fakultetu u kojem je rekao da izazovi sa kojima je suočen svet, poput širenja nuklearnog naoružanja, zahtevaju globalno partnerstvo.

A to partnerstvo bi bilo snažnije kada bi, kako je naglasio, Rusija u njemu imala svoje mesto kao velika sila.

Američki predsednik se osvrnuo i na pitanja vezana za funkcionisanje demokratskog društva i u vezi s tim ukazao na značaj slobode govora i udruživanja kao i vladavine zakona.

Rekao je da sve države, uključujući Gruziju i Ukrajinu, imaju pravo na suverenitet i bezbednost svojih granica.

Smanjenje nukelarnog arsenala

Prethodno su predsednici Rusije i Sjedinjenih Država, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, postigli saglasnost da smanje nuklearne arsenale dveju zemalja i prevaziđu međusobno podozrenje koje već duže vremena karakteriše odnose Moskve i Vašingtona.

Dva lidera su u ponedeljak, tokom prvog dana dvodnevnog samita u Moskvi, postigli saglasnost o daljem radu na sporazumu o razoružanju kojim bi se broj atomskih bojevih glava koje poseduje svake od zemalja smanjio za trećinu.

Rusija je pristala i da otvori svoj vazdušni prostor za tranzit američkih vojnika i naoružanja do Avganistana.

I Rusija i Amerika trenutno u svojim arsenalima imaju oko dve hiljade i dvesta atomskih bojevih glava.

Predsednici Medvedev i Obama su postigli dogovor o nacrtu novog sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, zameni za sadašnji START - ugovor o smanjenju strateškog naoružanja koji ističe decembra ove godine.

"Potpisali smo dokument o zajedničkom razumevanju koji se tiče ugovora koji bi nasledio postoječi START, ugovor o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja. Reč je o sporazumu kojim će broj nuklearnih bojevih glava u našim arsenalima kao i projektila za njihovo lansiranje biti smanjen za trećinu", izjavio je Barak Obama u Moskvi.

Time bi sadašnji broj nuklearnih bojevih glava trebalo da bude smanjen na između 1500 i 1675, a broj raketa za njihovo lansiranje sa 1600 na između 500 i 1100.

Lideri dve zemlje su, na ceremoniji u zlatom optočenoj dvorani Kremlja i u prisustvu ministara, zvaničnika i načelnika Generalštabova oružanih snaga, potpisali ukupno 8 sporazuma.

Dmitrij Medvedev nije krio da je više nego zadovoljan postignutim.

"Bio je ovo sastanak koji će uticati na budućnost naših zemalja kao i na razvoj globalnih dešavanja. Dogovorili smo se o istovremenom vođenju pregovora o ofanzivnom i defanzivnom naoružanju. Dogovorili smo i zajedničko saopštenje o antiraketnom sistemu odbrane. Nadamo se da ćemo, zahvaljujući rezultatima našeg zajendičkog rada kako u ponedeljak tako i u utorak, biti u stanju da sklopimo neke komplikovane stranice iz naše prošlosti i okrenemo neke nove listove za budućnost", rekao je Medvedev.

Neophodno međusobno poverenje

Da bi svi postignuti sporazumi i dogovori urodili plodom neophodno je da, uz poverenju između dve države, postoji i poverenje između ljudi koji ih vode.

I dok mnogi posmatrači primećuju da lični odnos Obame i Medvedeva to i nagoveštava, politički analitičar moskovskog magazina Profil Dmitrij Babič procenjuje da poverenje između Rusije i Amerike tek treba graditi:

"Razoružanje je najlakše pitanje na zajedničkom dnenvom redu. Mislim da treba početi od razoružanja a onda, malo pomalo, graditi svojevrsni kapital poverenja između dve zemlje. Rivalstvo oko bivših sovjetskih republika biće daleko tvrđi orah i daleko teže rešiv problem. Ali ako tokom pregovora o razoružanju uspostavimo izvesnu dozu poverenja, imaćemo našta da se oslonimo ukoliko iskrsne neka nova kriza nalik onoj prošlogodišnjoj oko Gruzije", kaže Babič.

Za Frenka Gafnija koji je radio u administraciji američkog predsednika Ronalda Regana, usredsređivanje na nuklearne arsenale u tekućim američko-ruskim odnosima je pogrešan pristup:

"Fiksiranost Sjedinjenih Država na postizanje nekakvog hladnoratovskog pariteta sa Rusima i ponovno ograničavanje američke raketne odbrane u svetu u kojem toliko zemalja poseduje rakete koje su, u sve većoj meri, okrenute ka Americi nije samo nepromišljeno već je i opasno", smatra Gafni.

Izostanak težih pitanja

Čini se istovremeno da je napredak u rusko-američkim odnosima na samitu u Moskvi bio moguć samo zato što je izostala dublja rasprava o temama kao što su Iran, Severna Koreja i Gruzija.

Strob Talbot, predsednik vašingtonskog instituta Brukings, inače državni podsekretar u Klintonovoj administraciji, uz potvrdu takve ocene nudi i objašnjenje:

"Usredsredili su se na one teme, a pre svih na nuklearno razoružanje, koje su nudile osnova za napredak i realni pomak napred koliko do kraja ove godine: Da su se upustili u razmatranje srži problema kao što je Grruzija ili da su krenuli u raspravu oko toga da li je potrebno uvoditi strožije sankcije Iranu ili kako formulisati stav Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema Severnoj Koreji, to bi od njih zahtevalo da nepodudaranje stavova iznesu u janvost. A to svakako nije bio deo onoga što su i ruski i američki predsednik nastojali da postignu", kaže Talbot.

Ruski novinar Dmitrij Babič u tom kontekstu ističe da ne treba očekivati da će Moskva Iran nazvati zlom državom ili delom osovine zla jer, kako kaže, Rusija to sebi prosto ne može da priušti, jer je Iran suviše blizu:

"Ukoliko se nešto dogodi u Iranu, Rusija će imati ogromne probleme na sopstevnoj teritoriji. Rusija će, dakle, biti krajnje oprezna kada je reč o Iranu. Nastojaće da neslaganje sa Iranom ograniči na pitanje tamošnjeg nuklearnog programa ali neće pominjati pitanje demokratije u Iranu verovatno zato što bi se time pokrenulo i pitanje stanja demokratije u Rusiji. To je u suštini i ideja vodilja ruske spoljne politike: pusti druge da budu drugačiji a isto važi i za nas", reči su ruskog novinara Babiča.