Zastava Evropske unije

Tokom svog mandata na čelu EU Štokholm će biti suočen sa nekim od gorućih pitanja koja stoje pred Unijom.

Najvažnije je ratifikacija Lisabonskog ugovora - dokumenta koji određuje okvire funkcionisanja evropske porodice, uključujući i njeno dalje širenje.

Šef švedske diplomatije Karl Bilt u tim povodom je u Štokholmu održao konferenciju za štampu na kojoj je obrazložio prioritete svoje zemlje u narednih pola godine.

On je, između ostalog, bio upitan i da li će Švedska uložiti napore da se deblokiraju napori Srbije da se približi Uniji:

"Mi smo rekli da je neophodna puna saradnja Srbije sa Međunarodnim sudom u Hagu. Ja spadam među ljude koji pomno prate celu situaciju i koji su pažljivo slušali glavnog haškog tužioca kada je ocenio da ta puna saradnja postoji. Ona, međutim, nije dovela i do potpunog uspeha, budući da su dva haška begunca i dalje na slobodi. Hvatanje begunaca ponekad može da bude veoma teško. Tako i švedska policija ponekada ne može odmah da uhvati begunce. Uprkos tome, nema nikakve sumnje da je na planu saradnje Srbije sa Hagom došlo do ogromne promene, što je potvrdio i sam tužilac Bramerc. Da li će to dovesti do toga da svi smesta zauzmu isti stav? Voleo bih da znam odgovor na to pitanje, no on nije u potpunosti u mojim rukama", rekao je Bilt.

Koliko je saradnja zaista uspešna?

Novinari u Štokholmu upitali su Bilta i da li se njegovo mišljenje ipak razlikuje od Bramercovog kada kaže da Srbija u potpunosti sarađuje sa Hagom.

	Karl Bilt

"Gospodin Bramerc je mudar čovek. Mislim da ceo ovaj slučaj vodi izuzetno dobro i ja ga zaista poštujem. On je primetio da smo mi upotrebili izraz "puna saradnja" - reči koje on ne koristi. On zna da je takav naš stav zasnovan na činjenicama koje je on predstavio. Mi smo ga detaljno propitivali koje su to stvari u pogledu kojih bilo kojih tačaka u vezi s kojima bi on želeo više. On želi rezultat, dakle uspeh. Njegova procena se u stvari svodi na, kako bih ja to nazvao, punu saradnju", rekao je švedski šef diplomatije.

Karl Bilt je kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta i Švedske i Evropske unije u celini označio približavanje Zapadnog Balkana evropskom bloku.

Podsećajući da se vrlo dugo bavi Balkanom, šef švedske diplomatije je ocenio da se u tom procesu stiglo do vrlo važne raskrsnice i dodao:

"Mislim da po prvi put mogu da kažem, s izvesnom - ne prevelikom - dozom uverenja, da snage integracije počinju da nadvladavaju snage dezintegracije. To svakako nije bio slučaj u prethodnih 20 godina, kada smo nastojali da umirimo snage dezintegracije. Sada je, međutim, u regionu prisutan određeni zamah snaga integracije, ali svakako da nije Bogom dano da će to samo po sebi da se nastavi. To zahteva našu podršku i zamah sa naše strane, u našoj politici. Mislim da je to vrlo važno. Različite političke odluke će se donositi u okviru tog šireg filozofskog okvira, ali približavanje zapadnog Balkana Evropskoj uniji je jedna od najvažnijih stvari koje moramo da uradimo, jer bi posledice neuspeha bile vrlo dalekosežne. To se, naglašavam, ne mora dogoditi za švedskog mandata, jer ti procesi zahtevaju duže od šest meseci, ali bi izostanak približavanja svakako bio neuspeh."

Podrška Turskoj?

Švedska, poznata po svojoj snažnoj podršci daljem proširenju Evropske unije, obećala je da će se založiti i za dalje približavanje Turske Uniji, iako je, kako ocjenjuju dopisnici BBC-ja, nakon nedavnih izbora za evropski parlament Ankara dalje od Brisela nego ikada do sada.

	Univerzitet u Istanbulu

Koliko je Štokholm zabrinut zbog činjenice da nekolicinu kandidatura za učlanjenje blokiraju upravo susedne zemlje?

Naime, makedonsko učlanjenje blokira Grčka, hrvatsko Slovenija, a tursko Kipar. Švedski premijer Frederik Reinfeld o tome kaže:

"Smatram da proširenje predstavlja verovatno najveći uspeh Evropske unije. Na taj način nastaje otvorena, demokratska Evropa zasnovana na vladavini zakona i verovanju u ljudska prva i slobodno tržište. Treba u članstvo primati još zemalja koje su spremne da budu deo svega toga. Nadam se da ću uspeti da dam podsticaj tom procesu. Istina je da vlada napeta atmosfera. Nastupaću kao iskreni posrednik i činiću sve da održim jedinstvo unutar Unije. Ne tvrdim da će to dati rezultata, jer postoje bilateralni sukobi i podele. Pred nama su brojni izazovi", rekao je on za BBC.