Civili najviše trpe posledice sukoba

U izveštaju pod naslovom "Naš svet - pogledi sa terena" objavljeni su odgovori civila, prikupljeni u osam delova sveta gde se vode ratovi, na pitanja o uticaju rata na njihove živote.

Crveni krst kaže da rezultati pokazuju da civili najviše trpe posledice modernih sukoba.

Kako je javila BBC-jeva Imodžin Foulks iz Ženeve, MKCK je sproveo ovo istraživanje u okviru obeležavanja 150 godina od bitke kod Solferina, posle koje je Crveni krst i osnovan.

Nema velikih iznenađenja, ali...

Činjenica da rat utiče na pogoršanje života civila i nije veliko iznenađenje, ali statistički podaci u novom izveštaju MKCK su ipak šokantni, navodi dopisnik BBC-ja.

Istraživanjem su obuhvaćeni Avganistan, Gruzija, Liberija, Kongo, Kolumbija, Haiti, Liban i Filipini.

	Povređeni dečak u Pakistanu

Od četiri hiljade ispitanika u delovima sveta zahvaćenim sukobima, preko 56 odsto posto je reklo da je zbog rata moralo da napusti domove, a skoro polovina je izgubila vezu sa partnerom.

Istovremeno, 44 posto ispitanika videlo je oružani sukob iz prve ruke, dok je svaki treći iz te grupe video ubistvo nekog člana porodice ili rodbine.

Stanje u ratnim sukobima u svetu je danas vrlo različito u odnosu na vreme bitke kod Solferina, pre 150 godina, kada je Anri Danan osnovao Crveni krst, videvši kako vojnici ginu na frontu.

Ko oseća posledice?

Operativni direktor Crvenog krsta, Pjer Krehenbul, kaže da posledice ratnih sukoba danas najviše osećaju civili.

"U bici kod Solferina pre 150 godina ranjeno je i poginulo 40 hiljada vojnika koji su se tamo borili u sastavu svojih jedinica, a samo jedan civil je tom prilikom izgubio život. U današnjim "bitkama kod Solferina" - u Avganistanu, DR Kongu ili Somaliji - civili su u samom središtu sukoba, i snose najveći teret borbi i posledica koje one izazivaju", kaže on za BBC.

	Civili tokom sukoba u Somaliji

U novom izveštaju Crvenog krsta se kaže i da se većina civila zahvaćenih sukobima obraća za pomoć prvo rodbini ili prijateljima.

Za zvaničnike Crvenog krsta to je znak da treba uraditi više da se takvim osobama pruži podrška.

Ipak, glavna poruka ispitanika obuhvaćenih ovim istraživanjem je da su, uprkos međunarodnom pravu i odredbama Ženevskih konvencija, u XXI veku zbog ratova ranjavani, ubijani i raseljavani civili, muškarci, žene i deca, a često je malo šta preduzimano da bi oni bili pošteđeni.