Sreda, 07. januar 2009. - Objavljeno 21:52 GMT

Evropa bez ruskog gasa

Zaoštravanje spora između Rusije i Ukrajine oko tranzita ruskog gasa u Evropsku uniju dovelo je do potpunog prekida dostave ruskog gasa evropskim zemljama.

Ukrajinski Naftogas je saopštio da je ruski Gasprom obustavio dotok gasa u sredu u 6 sati 44 minute po srednjeevropskom vremenu.

Ruska državna kompanija Gasprom navodi da je Ukrajina zatvorila poslednji gasovod kojim se ruski gas transportuje na zapad preko Ukrajine.

Ukrajina potvrđuje da je gasovod zatvoren, ali uz objašnjenje da je to uradila Rusija na svom delu gasovoda.

Evropska unija oko 40% svojih potreba za gasom zadovoljava uvozom ruskog gasa, a 80% tih količina prolazi preko Ukrajine.

Iz Kijeva je, iz vladinih izvora, javljeno da je presednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso postigao sporazum sa ukrajinskim premijerom Julijom Timošenko o hitnom upućivanju evropskih posmatrača u okviru 'tehničke' misije koji će nadgledati tranzit ruskog gasa preko Ukrajine.

Predstavnik za štampu komesara EU za energetiku Feran Taradelas Espuni rekao je BBC-ju da evropske zemlje za sada izlaze na kraj sa smanjenim isporukama ruskog gasa.

"Srećom, skladišta gasa EU su još prilično puna, što nam daje izvesnu autonomiju. Neke mere ćemo morati da preduzmemo u nekim članicama i sazvaćemo sastanak koordinacione grupe za gas, u petak. Na tom sastanku ćemo dobiti jasniju sliku o stanju u EU i videti koje mere da preduzmemo kako bismo nastavili da snabdevamo potrošače gasom."

Srbija bez gasa

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković očekuje da će snabdevanje gasom biti normalizovano u narednih nekoliko dana, imajući u vidu sve pregovore koji se o vode o tome.

"Situacija nije kritična, ali ni potpuno bezazlena", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare posle vanredne sednice vlade posvećene energetskoj situaciji u zemlji.

Bajatović je rekao da je na razgovorima u Budimpešti jedino uspeo da izdejstvuje da mađarska strana pusti gas Srbiji čim dođe do rusko-ukrajinskog sporazuma i pre nego što neposredno stigne do naše granice.

"Štaviše, spremni su da puste i nešto veću količinu kako bi energetski sistem u Srbiji bio što pre osposobljen", rekao je Bajatović po povratku iz Mađarske.

Direktor "Srbijagasa" je istakao da su i Mađari isključili sa mreže svoje velike potrošače i da su uveli drugi stepen restrikcije.

"Ozbiljni problemi" sledeće nedelje

Prema rečima srpskog ministra za energetiku i rudarstvo Petra Škundrića i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, Naftna industrija Srbije raspolaže dovoljnim rezervama mazuta, pa su toplane u kojima je to tehnički moguće već počele da prelaze sa gasa na mazut.

Ipak, prema rečima Milovana Lečića, direktora Udruženja toplana Srbije, u zemlji ima nekoliko toplana koje ne mogu da pređu na mazut.

On je dodao da, između ostalih, toplane u Kikindi, Beočinu, Jagodini, kao i deo toplana u Čačku, nisu u stanju da funkcionišu bez gasa.

Ministar Škundrić i gospodin Bajatović kažu da Srbija trenutno raspolaže dovoljnim količinama struje, ali apeluju na građane da smanje potrošnju jer će deo građana koji su ostali bez centralnog grejanja sada preći na grejanje na struju.

Zvaničnici ipak priznaju da bi energetska situacija u zemlji mogla dramatično da se pogorša ukoliko spor između Ukrajine i Rusije ne bude rešen u narednih nekoliko dana.

Dušan Bajatović priznaje da će se Srbija suočiti sa ozbiljnim problemom ako se dostave ruskog gasa ne obnove do utorka sledeće nedelje.

Najvažnija pitanja

U celom regionu ovih dana nameću se tri tesno povezana pitanja: koliko će potrajati rezerve gasa, koliko će potrajati niske temperature i kada bi Ukrajina i Rusija mogle da postignu kompromis kojim bi rešile krizu koja sada pogađa pola Evrope.

Na neka od tih pitanja za BBC odgovara Piter Karlin, stručnjak za energetska pitanja koji radi u Londonu:

"Evropska unija nije bila u stanju da, od 2006. godine do danas, usaglasi zajedničku energetsku politiku prema Rusiji. Umesto toga u opticaju je niz bilateralnih ugovora. Istovremeno je došlo i do drastične promene svetske političke scene. Mislim da Rusija pokušava da, što je pre moguće, internacionalizuje ovo pitanje jer Moskva želi da obezbedi pregovaračku platformu, odnosno poziciju sa koje može da traži ustupke od Zapada- od dešavanja u Južnoj Osetiji do stacioniranja američkog raketnog štita u Poljskoj."

"Norveška ne može da isporuči više gasa od količina koje trenutno dostavlja potrošačima. Nigde drugde na svetu nije moguće nabaviti gas na ovaj način. Obezbeđivanje tečnog gasa u potrebnim količinama nije moguće. Sem ukoliko se zapadna Evropa ne odluči da tokom narednih 20 godina krene u intenzivnu izgradnju atomskih centrala, alternative isporukama ruskog zemnog gasa jednostavno nema. Istina je da je Rusija u izvozu gasa trenutno okrenuta Evropi, ali bi sutra mogla da se okrene Aziji. I ko onda ima dominantan položaj, jer je ipak daleko teže naći izvore snabdevanja nego kupce energenata?"

Ko je kriv, Ukrajinci ili Rusi?

Spor između dve zemlje se zaoštrio 1. januara kada je Rusija prestala da isporučuje Ukrajini gas jer nije postignut dogovor o ceni po kojoj će Ukrajina u ovoj godini kupovati ruski gas.

Obe zemlje tada su govorile da se isporuke gasa Evropi, koje prolaze preko Ukrajine, nastavljaju normalno.

Predstavnici ruskog energetskog giganta Gasproma, međutim, optužuju Ukrajinu da iz tih gasovoda krade gas namenjen evropskim potrošačima, pa je ruski premijer Putin u ponedeljak naložio da se količina gasa koja se ubacuje u ukrajinske gasovode smanji za onoliko koliko Ukrajinci bez dozvole uzimaju.

Ruska strana kaže da je Ukrajina potom iznenada u utorak zatvorila 3 od ukupno 4 gasovoda koji preko njene teritorije vode ka Evropi i da je to izazvalo najnovije probleme.

Ukrajinci odlučno odbacuju rusko objašnjenje i tvrde da je sam Gasprom dramatično smanjio količinu gasa koju ubacuje u gasovode.