Desetine hiljade domova je bez grejanja u Evropi jer Moskva i Kijev ne mogu da se dogovore oko gasovoda kojim će teći isporuke za Evropu

Ukrajinska strana ostaje pri tvrdnji da Rusi ispostavljaju neprihvatljive zahteve, odnosno da gas šalju gasovodom kroz koji Ukrajinci ne mogu da ga proslede ka Balkanu i ostatku Evrope.

"Da bismo poslali gas tom rutom, morali bismo da isključimo veliki broj ukrajinskih potrošača, koji takodje dobijaju gas iz iste te cevi", kažu u Kijevu.

Ruska strana taj argument ne uvažava, i ne samo da optužuje Ukrajinu da blokira tranzit gasa za Evropu, nego sada traži od Kijeva i da nadoknadi štetu koju je Rusija pretpela od 2. januara, kada su obustavljene isporuke gasa za Evropu.

Evropljani, u međuvremenu, polako gube strpljenje.

Susret ukrajinskog i slovačkog premijera

Tokom susreta slovačkog premijera Roberta Fica i njegove koleginice iz Ukrajine Julije Timošenko, bilo je jasno da je Fico u Kijev otišao da jasno pokaže koliko je ljut.

Slovačka je naime medju evropskim zemljama koje gasna kriza najteže pogadja, a Fico je Juliju Timošenko najpre podsetio da Slovačka ruski gas plaća onoliko koliko on košta na svetskopm tržištu.

Nas vaši bilateralni odnosi sa Ruskom federacijom ne zanimaju. Nas zanima tranzit ruskog gasa preko vaše teritorije   Robert Fico, premijer Slovačke

"Gospođo premijeru, mi imamo dovoljno rezervi gasa za još 11 ili 12 dana. Kada prođe tih 12 dana, bićemo primorani da pribegnemo merama koje nikada do sada u našoj istoriji nisu viđene", rekao je Fico i dodao:

"Nas vaši bilateralni odnosi sa Ruskom federacijom ne zanimaju. Nas zanima tranzit ruskog gasa preko vaše teritorije. Tražimo od vas pokrenete bilateralne razgovore izmedju premijera Rusije i Ukrajine. To je naša molba", naglasio je slovački premijer.

Julija Timošenko nije odgovorila da li će udovoljiti toj molbi da se sastane sa Vladimirom Putinom, a komunikacija između dve zemlje maltene je potpuno prekinuta.

Gas za Balkan

Timošenko je, međutim, rekla da su Rusi u utorak pokušali da pošalju gas za Balkan, a ne za Slovačku:

"Dozvolite mi da pojasnim da Rusija uopšte nije poslala nijedan jedini gram gasa preko pumpne stanice Južgorod, koja vodi ka vama. Dakle samo da vas obavestim, gas za vas nije bio poslat i Rusija nije ni planirala da pošalje gas za vas, tako da nismo imali šta da vam prosledimo. Takođe da želim da vas obavestim da je tehnički nemoguće da vam dostavljamo gas onom rutom koju je tražila Rusija. Ukrajina je odgovorna zemlja i nema nikakve potrebe da nas neko podseća na naše obaveze. Spremni smo da izvršimo svoje obaveze u vezi sa tranzitom gasa, ali ako isporuke gasa ne dolaze, onda te svoje obaveze ne možemo da izvršimo. Ukrajina je takodje u teškoj situaciji", rekla je Timošenko.

Slovački premijer je iz Kijeva otišao u Moskvu, gde se pridružio kolegama iz Bugarske i Moldavije na sastanku sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim.

Posle tog sastanka, Medvedev je, kako prenose agencije, predložio da se evropski lideri ovog vikenda okupe na samitu u Moskvi čija bi tema bila gas.

Stanišev u Kijevu

Čini se, dakle, da Kremlj ne vidi skoro rešenje spora sa Ukrajinom.

Bugarski premijer Sergej Stanišev otputovao je u Kijev da pokuša da "pogura" rešenje spora.

U međuvremenu, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso pominje i sudske procese.

"Činjenica je da Gasprom i Naftogas nisu u stanju da ispune svoje obaveze prema evropskim potrošačima. Želim da Moskvi i Kijevu uputim vrlo jasnu poruku: ukoliko pod hitne ne počne poštovanje obaveza iz dogovora postignutog uz posredovanje EU, komisija će savetovati evropskim energetskim firmama da ovo pitanje otvore na sudu. Komisija će u tom slučaju i zemljama članicama EU savetovati da zajedno učine napor kako bi našle druge izvore energije, i druge puteve za transport energenata. Ukoliko se dogovor ne bude poštovao, to će značiti da se Rusija i Ukrajina ne mogu smatrati pouzdanim partnerima Evropske unije u isporukama energenata", rekao je Baroso.

Stotine hiljada ljudi u pogođenim zemljama provelo je i do nedelju dana bez ikakvog grejanja. Rusija je prekinula da šalje gas preko gasovoda kroz Ukrajinu zbog spora dve strane oko naplate zaostalog duga za gas i cene gasa u 2009. godini.

Rusija, po svemu sudeći, želi da koristi gasovod koji ne omogućava skladištenje gasa u tranzitu, i navodi da će time sprečiti Ukrajinu da "krade" količine gasa namenjene Evropi.

Ukrajina, pak, tvrdi da Rusija želi da koristi gasovod koji bi iznudio smanjenje isporuka industrijski razvijenom istoku Ukrajine.

Posmatrači nisu raspoređeni

Evropska unija je u utorak poručila Rusiji da je razočarana zbog male količine gasa koja je stigla u evropske zemlje preko Ukrajine, uprkos postignutom sporazumu izmedju ruskih, ukrajinskih i predstavnika EU.

U središtu spora je pitanje kojim gasovodom treba slati ruski gas za evropske potrošače jer Rusija želi da spreči mogućnost 'krađe' u tranzitu   BBC - Brisel, Moskva, Kijev

Posmatrači EU potvrdili su da je "veoma ograničena" količina gasa iz Rusije počela da pristiže u Ukrajinu u utorak ujutru, posle čega se kriza na relaciji Moskva-Kijev još više produbila.

Baroso je tokom telefonskog razgovara sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom izrazio u utorak svoje razočarenje slabim pritiskom gasa iz Rusije, i rekao da će o tom problemu razgovarati i sa ukrajinskim rukovodstvom.

Razmena optužbi

Zamenik izvršnog direktora ruskog Gasproma, Aleksandar Medvedev rekao je u utorak da je obavestio Evropsku komisiju da njegova kompanija nije bila u stanju da snabde Evropu gasom koji stiže preko Ukrajine zato što Kijev "nije otvorio nijedan ulaz u svoj gasovodni sistem".

"Ukrajina nije otvorila put za tranzit gasa. Ako je sistem zatvoren, mi ne možemo da obezbedimo gas", kaže Medvedev.

Gas je prestao da prelazi na ukrajinsku stranu jer se oni nisu organizovali za prijem gasa za dalji tranzit prema Evropi. Ponavaljam - Gasprom nije prekinuo isporuke za evropske potrošače   Aleksej Fjodorov, Gazprom (utorak)

Tehničke pripreme za prenos gasa

Jedan od Gaspromovih šefova na granici sa Ukrajinom, Aleksej Fjodorov, rekao je da Ukrajinci "nisu izvršili tehničke pripreme kako bi primili gas".

"Gas je prestao da prelazi na ukrajinsku stranu jer se oni nisu organizovali za prijem za dalji tranzit prema Evropi. Ponavaljam - Gasprom nije prekinuo isporuke za evropske potrošače. Trenutno, Ukrajina ne preuzima gas", rekao je Fjodorov.

Ukrajinci su, istovremeno, optužili Ruse da je Gasprom promenio rutu kojom pušta gas, bez da je to unapred najavio, i da je zato prosto tehnički nemoguće da gas prođe kroz njihove instalacije.

Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko je potom održao govor, koji je prenosila i nacionalna televizija, u kojem je ponovo za krizu optužio Moskvu:

"Ukrajina je bila, i biće, pouzdana tranzitna zemlja. Ukrajina nije učinila ništa da bi zaustavila protok ruskog gasa do Evrope. Ukrajina nije prisvojila nijedan kubik ruskog gasa, i Rusiji ne duguje ništa za gas koji je koristila 2008. godine", rekao je Juščenko.

Problemi dveju zemalja ostaju

BBC-jev novinar Rupert Vingfild Hejz kaže da su nove teškoće u protoku ruskog gasa ka Evropi posledica činjence da Rusija i Ukrajina i dalje nisu rešile medjusobne probleme.

"Mislim da je ovo što se dešava simptom dubokog nepoverenja i skoro potpunog nedostatka komunikacije između Rusije i Ukrajine i njihovih dveju vlada. Osnovni problem je što Rusija i Ukrajina ne mogu da se dogovore o tome po kojoj će ceni Ukrajina kupovati ruski gas, i što Rusija optužuje Ukrajinu da krade gas. Ta pitanja nisu rešena; oni čak ni ne razgovaraju jedni sa drugima. Čak i ako se ovo tokom dana reši i gas krene prema Evropi, osnovni problemi u odnosima izmedju Rusije i Ukrajine ostaju nerešeni", kaže Rupert Vingfild Hejz.

Zamenik šefa Gasproma, Aleksandar Medvedev, rekao je u utorak pre podne da je Ukrajina prekinula tranzit gaza ka Evropi svega nekoliko sati nakon što je Rusija počela sa slanjem tog energenta preko granice.

Gas krenuo u 8.15 izjutra

Glavni dispečer Gasproma naložio je radio-vezom transport 76,6 miliona kubnih metara zemnog gasa dnevno, kako bi se tim energentom najpre snabdeli potrošači balkanskog regiona, Moldavije i Turske.

Gasprom je tada saopštio i da je snabdevanje Balkana prioritet, tako da probna isporuka počinje kroz stanicu Sudža u Rusiji, preko stanice Orlovka u Ukrajini.

Ukrajinska kompanija Naftogas je istovremeno saopštila da je za transport gasa od istočne do zapadne granice Ukrajine potrebno 36 sati.

Potpredsednik Gasproma Aleksandar Medvedev je dodao da konkretno vreme kada gas iz Rusije može da stigne do evropskih potrošača "zavisi ne samo od Gasproma, već i od stanja transportnog sistema Ukrajine", odnosno od toga da li se u cevima nalazi neophodan tehnički gas.

Čekanje i do nekoliko dana

Stručnjaci kažu da bi za vraćanje isporuka ruskog gasa centralnoj i istočnoj Evropi u normalu bilo potrebno 24 sata, dok je verovatnije da to u praksi bude duplo više.

Ukoliko su ukrajinski gasovodi uz to bili oštećeni izuzetno niskim temperaturama poslednjih dana, potrošači bi na normalne ispruke mogli da čekaju i do 66 sati.

	Ruski gasovod

Dogovor iz Brisela od ponedeljka podrazumevao je vraćanje u normalu isporuka ruskog gasa preko ukrajinske teritorije, ali u njemu nije bilo rešenja za suštinu spora, odnosno za otplatu ukrajinskog duga Moskvi, kao ni za postavljene cene ruskog gasa prema Kijevu u 2009. godini.

Zbog toga su Rusi tražili da se međunarodni posmatrači na gasnim stanicama u Ukrajini zadrže i duže nego što je potrebno, kako se ne bi ponovilo da, kako kaže ruska strana, Ukrajinci ponovo "zavrnu gas" - što Kijev odlučno tvrdi da nije uradio, i prethodnih dana svaljivao krivicu na Moskvu.

U ranijim sporovima oko gasa izmedju Rusije i Ukrajine, poput onog 2006. godine, Zapad bi uglavnom držao stranu Ukrajncima.

Ovoga puta, međutim, kao da se situacija menja.

"Kijev je kriv"

Jedan od BBC-jevih sagovornika, Aleksandar Rar iz nemačkog Saveta za medjunarodne odnose, kaže da ovom prilikom za krizu treba kriviti Kijev.

"Rusija je bila odgovoran snabdevač gasom još od 70-tih godina prošlog veka, kada su izgradjeni prvi gasovodi koji su vodili iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza do Nemačke, pa dalje u Evropu. Rusija je bila partner na kojeg ste mogli uvek da računate, a tako se ponašala i u vreme kolapsa SSSR-a i tokom čitave te krize", kaže on.

Kriza poput ove poslednje, naglašava BBC-jev sagovornik, nije se ranije događala između Rusije i Evrope. Ali, da li su za sve krivi Ukrajinci, ili je pak, Vladimir Putin odlučio da energetsko bogatsvo svoje zemlje iskoristi kao političko oružje?

	Protesti u Bugarskoj, ispred ukrajinske ambasade

"Svakako da Rusija želi da iskoristi svoje zalihe, pre svega one gasne, kako bi povratila svoj uticaj u Evropi, ali drugi problem je problem tranzita koji ranije nije postojao. Javio se jer su tranzitne zemlje poput Ukrajine, Belorusije, pa i Poljske i baltičkih država, ili čak Turske, poželele da postanu glavni putevi za protok ruskog gasa do Evrope, što bi im, naravno, donelo dosta para. Zato je Ukrajina kao trenutni monopolista za transport ruskog gasa htela tu svoju poziciju da iskoristi u političke svrhe, baš kako to rade Rusi sa svojim zalihama energenata", kaže Aleksandar Rar za BBC.

On u razgovoru za BBC kaže i da Rusi "nisu bezgrešni", i da su iskoristili svu moguću propagandu i sredstva manipulacije kako bi okrivili druge za nastalu krizu.

Ali, na kraju svega, zaključuje BBC-jev sagovornik, Gasprom samo hoće da mu za gas koji je već isporučio Ukrajinci plate - što bi oni, kako kaže, trebalo i da urade.