Gasovod u Ukrajini

Oni bi trebalo da prekontrolišu tačnu količinu ruskog gasa koji ulazi u ukrajinski sistem gasovoda, kao i količinu koja iz njega izlazi, navode dopisnici.

Direktor Gasproma Aleksej Miler je na konferenciju za štampu u Briselu u četvrtak rekao da spor sa Ukrajinom "mora da bude rešen do kraja dana".

On je dodao da će prisustvo evropskih posmatrača garantovati protok ruskog gasa do Evrope:

"Naš dogovor sa našim evropskim partnerima je da, čim međunarodni posmatrači stignu na ukrajinske gasne instalacije i potvrde da su počeli sa radom, Ukrajina mora da dozvoli protok gasa. Uveren sam da će efikasan rad takvog sistema rezultirati stoprocentnom dostavom ruskog gasa evropskim potrošačima", rekao je Miler.

Mukotrpni pregovori

Ova izjava data je nakon, po svemu sudeći, mukotrpnih i neizvesnih pregovora direktora Gasproma Alekseja Milera sa šefom ukrajinske naftne kompanije Naftogas Olegom Dubinom u Briselu, a pod budnim okom evropskih zvaničnika.

Ukrajina je potom potpisala sporazum sa Evropskom komisijom kojim je pozvala posmatrače na svoju teritoriju i obavezala se da bez odlaganja omogući protok ruskog gasa za evropske mušterije.

Prethodno je francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio da Moskva mora da ispoštuje svoje obaveze i ugovore o isporuci gasa evropskim zemljama.

Sarkozijeva intervencija bila je tek deo evropskih pritisaka na Moskvu i Kijev, uz seriju međudržavnih kontakata na najvišem nivou - uključujući i telefonski razgovor predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i Ukrajine Viktora Jušćenka u noći između srede i četvrtka.

Epilog

Čini se da će ekipa međunarodnih posmatrača biti epilog priče u kojoj Rusi optužuju Ukrajince za krađu gasa koji kroz ukrajinske gasovode treba da stigne u Evropu.

Ukrajinci, pak, tvrde da Rusi lažu, odnosno da uopšte ne šalju taj gas ka Evropskoj uniji.

Ideja ja da evropski posmatrači jednostavno kontrolišu koliko gasa iz Rusije ulazi u Ukrajinu, a potom koliko gasa na zapadnim granicama Ukrajine izlazi iz te zemlje.

Ukrajinci kažu da im, ako sve bude u redu, treba oko 36 sati za punu normalizaciju tranzita ruskog gasa.

Pogođena Istočna Evropa

	Vanredno stanje u Slovačkoj

Najnoviji "gasni šok" u kojem učestvuju Rusija i Ukrajina posebno je pogodio veliki broj istočnoevropskih zemalja, u kojima su zatvorene škole i fabrike, a ljudi se snalaze sa alternativnim izvorima grejanja.

Slovačka, koja 100% gasa dobija iz ruskih zaliha, zapretila je da će, ako isporuke tog energenta ne budu obnovljene u naredna dva dana, ponovo aktivirati svoju staru nuklearnu elektranu čije je zatvaranje bilo uslov za njen ulazak u Evropsku uniju.

Postavlja se pitanje šta preduzeti da se ovakva situacija više ne ponovi, a s tim na umu zakazan je i vanredan sastanak ministara energetike zemalja EU za sledeći ponedeljak.

Na dnevnom redu biće, kako je najavljeno, sigurnije tj. pouzdanije snabdevanje gasom.

Kontradiktorne izjave

Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov govorio je u četvrtak za BBC o uslovima koje treba da ispune Ukrajina kako bi se isporuke gasa iz Rusije normalizovale.

"Prvi uslov je prestanite da kradete gas koji vam ne pripada - to je gas koji su kupile evropske zemlje, i one očekuju da ga dobiju. Drugo, treba da sklopite ugovor o kupovini gasa za samu Ukrajinu u ovoj godini".

Ukrajinsku delegaciju u Brielu predstavljao je Grigorij Nemirja, koji je na istu temu rekao:

"Ne možemo to da prihvatimo. To je praktično laž - pružili smo sve potrebne informacije koje pokazuju da je ono što govori Ukrajina tačno i utemeljeno na činjenicama, a ne na propagandnim stereotipima".

Džonatan Stern sa Instituta za energetiku u Oksfordu objašnjava kakve su konkretne posledice prekida isporuka gasa po zemlje centralne Evrope i Balkana:

"Mađarska je u boljoj poziciji zato što ima i skladišta gasa i mogućnost da nabavlja gas iz drugih izvora. Češka nema gas iz drugih izvora, ali ima skladište. Ali Bosna, Srbija, Bugarska i Makedonija se suočavaju sa mogućim katastrofalnim posledicama", kaže on.

Nije naučena lekcija

	Potrošači širom Evrope bez gasa

Diter Helm, profesor energetske politike na Univerzitetu u Oksfordu, smatra da evropske zemlje nisu naučile lekciju iz slične situacije u sporu izmedju Rusije i Ukrajine pre tri godine:

"Ne morate da budete nuklearni fizičar da biste znali šta treba da radite. Treba da izgradite skladišta gasa širom Evrope, i to velika skladišta. Treba takođe da obezbedite da ta skladišta budu dobro međusobno povezana, tako da evropske zemlje jedna drugoj mogu da priskoče u pomoć u ovakvim situacijama. I takodje, od kritičnog značaja je da imate druge izvore iz kojih možete da kupujete gas. Zbog toga je od od ogromnog značaja, na primer, izgradnja predloženog gasovoda Nabuko od Kaspijskog mora do Austrije - a sa realizacijom tog projekta se oteže", kaže on za BBC.

Evropska unija oko 40% svojih potreba za gasom zadovoljava uvozom ruskog gasa, a 80% tih količina prolazi preko Ukrajine.

Predstavnik za štampu komesara EU za energetiku Feran Taradelas Espuni rekao je u četvrtak BBC-ju da evropske zemlje "za sada izlaze na kraj" sa smanjenim isporukama ruskog gasa.

"Srećom, skladišta gasa EU su još prilično puna, što nam daje izvesnu autonomiju. Neke mere ćemo morati da preduzmemo u nekim članicama i sazvaćemo sastanak Koordinacione grupe za gas u petak. Na tom sastanku ćemo dobiti jasniju sliku o stanju u EU, i videti koje mere da preduzmemo kako bismo nastavili da snabdevamo potrošače gasom."

Srbija bez gasa, dogovor sa Mađarima

Posle potpunog prekida dotoka gasa Srbiji, predsednik Boris Tadić je sa mađarskim premijerom Ferencom Đurčanjom, nakon prvobitno negativnog odgovora Mađarske, dogovorio interventnu isporuku gasa.

To će ublažiti probleme grejanja domaćinstava i ustanova u gradovima gde ne postoji alternativa gasu, saopštile su vlasti u Srbiji. Elektro sistem u zemlji je stabilan, dodaje se u saopštenju nadležnih institucija, ali se ipak preporučuje štednja.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković rekao je u sredu da očekuje da će snabdevanje gasom "biti normalizovano u narednih nekoliko dana, imajući u vidu sve pregovore koji se o vode o tome".

"Situacija nije kritična, ali ni potpuno bezazlena", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare posle vanredne sednice srpske vlade posvećene energetskoj situaciji u zemlji.

Bajatović o sporazumu s Mađarskom

	Bajatović: pregovori s Mađarskom

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je prethodno da Mađarska isprva nije odobrila Srbiji u sredu zatraženu pozajmicu gasa zbog svojih unutrašnjih potreba.

Bajatović je tada rekao da je na razgovorima u Budimpešti jedino uspeo da izdejstvuje da mađarska strana pusti gas Srbiji čim dođe do rusko-ukrajinskog sporazuma, i pre nego što neposredno stigne do naše granice.

"Štaviše, spremni su da puste i nešto veću količinu kako bi energetski sistem u Srbiji bio što pre osposobljen", rekao je Bajatović po povratku iz Mađarske.

Direktor "Srbijagasa" je istakao da su i Mađari isključili sa mreže svoje velike potrošače, kao i da su uveli drugi stepen restrikcije.

Međutim, u četvrtak se ispostavilo da je potrošnja u Mađarskojniža od očekivane, pa je postignut novi dogovor sa vlastima u Srbiji.

"Ozbiljni problemi" sledeće nedelje

Prema rečima srpskog ministra za energetiku i rudarstvo Petra Škundrića i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, Naftna industrija Srbije raspolaže dovoljnim rezervama mazuta, pa su toplane u kojima je to tehnički moguće već počele da prelaze sa gasa na mazut.

Ipak, prema rečima Milovana Lečića, direktora Udruženja toplana Srbije, u zemlji ima i nekoliko toplana koje ne mogu da pređu na mazut.

On je dodao da, između ostalih, toplane u Kikindi, Beočinu, Jagodini, kao i deo toplana u Čačku nisu u stanju da funkcionišu bez gasa.

Ministar Škundrić i gospodin Bajatović kažu da Srbija trenutno raspolaže dovoljnim količinama struje, ali su apelovali na građane da smanje potrošnju jer deo građana koji su ostali bez centralnog grejanja prelazi na grejanje na struju.

Zvaničnici priznaju da bi energetska situacija u zemlji mogla dramatično da se pogorša ukoliko spor između Ukrajine i Rusije ne bude rešen u narednih nekoliko dana.

Bajatović je rekao da će se Srbija suočiti sa ozbiljnim problemom ako se dostave ruskog gasa ne obnove do utorka sledeće nedelje.

Najvažnija pitanja

U celom regionu ovih dana nameću se tri tesno povezana pitanja: koliko će potrajati rezerve gasa, koliko će potrajati niske temperature i kada bi Ukrajina i Rusija mogle da postignu kompromis kojim bi rešile krizu koja sada pogađa pola Evrope.

Na neka od tih pitanja za BBC odgovara Piter Karlin, stručnjak za energetska pitanja koji radi u Londonu:

"Evropska unija nije bila u stanju da, od 2006. godine do danas, usaglasi zajedničku energetsku politiku prema Rusiji. Umesto toga u opticaju je niz bilateralnih ugovora. Istovremeno je došlo i do drastične promene svetske političke scene. Mislim da Rusija pokušava da, što je pre moguće, internacionalizuje ovo pitanje jer Moskva želi da obezbedi pregovaračku platformu, odnosno poziciju sa koje može da traži ustupke od Zapada- od dešavanja u Južnoj Osetiji do stacioniranja američkog raketnog štita u Poljskoj."

Pitanje je, međutim, da li će takva politika da otera kupce ruskog gasa? Teško, uveren je Piter Karlin, koji ocenjuje da je diversifikacija izvora snabdevanja energentima, o kojoj posebno ovih dana govore predstavnici Evropske unije, neizvodljiva:

"Norveška ne može da isporuči više gasa od količina koje trenutno dostavlja potrošačima. Nigde drugde na svetu nije moguće nabaviti gas na ovaj način. Obezbeđivanje tečnog gasa u potrebnim količinama nije moguće. Osim ukoliko se zapadna Evropa ne odluči da tokom narednih 20 godina krene u intenzivnu izgradnju atomskih centrala, alternative isporukama ruskog zemnog gasa jednostavno nema. Istina je da je Rusija u izvozu gasa trenutno okrenuta Evropi, ali bi sutra mogla da se okrene Aziji. I ko onda ima dominantan položaj, jer je ipak daleko teže naći izvore snabdevanja nego kupce energenata?"

Ko je kriv, Ukrajinci ili Rusi?

Podsetimo, spor između Ukrajine i Rusije se zaoštrio 1. januara, kada je Moskva prestala da isporučuje Kijevu gas jer nije postignut dogovor o ceni po kojoj će Ukrajina u ovoj godini kupovati taj energent.

Obe zemlje tada su govorile da se isporuke gasa Evropi, koje prolaze preko Ukrajine, nastavljaju normalno.

Predstavnici ruskog energetskog giganta Gasproma, međutim, optužuju Ukrajinu da iz tih gasovoda krade gas namenjen evropskim potrošačima, pa je ruski premijer Vladimir Putin u ponedeljak naložio da se količina gasa koja se ubacuje u ukrajinske gasovode smanji za onoliko koliko Ukrajinci bez dozvole uzimaju.

Ruska strana kaže da je Ukrajina potom u utorak iznenada zatvorila tri od ukupno četiri gasovoda koji preko njene teritorije vode ka Evropi, i da je to izazvalo najnovije probleme.

Ukrajinci odlučno odbacuju rusko objašnjenje i tvrde da je sam Gasprom dramatično smanjio količinu gasa koju ubacuje u gasovode.

Evropski gasovodi