Ukrajina negira da je za zadovoljenje svojih potreba prisvojila bilo koju količinu ruskog gasa namenjenog Evropi

Dalje na zapadu Evrope, Italija i Austrija kažu da im iz Rusije stiže tek deset odsto ranijih količina zemnog gasa.

Spor izmešu Ukrajine i ruskog energetskog giganta, kompanije Gasprom, izbio je oko cene gasa i isplata zaostalih dugovanja između ukrajinskih vlasti i Gasproma.

Smanjenje i prekidi isporuke ruskog zemnog gasa usledili su nakon što je Moskva optužila Ukrajinu da krade gas namenjen evropskom tržištu i saopštila da će dotok biti umanjen za količinu gasa koju su, kako tvrde Rusi, Ukrajinci preusmerili za sopstvene potrebe.

Zvanični Kijev negira da je bilo šta otuđio i tvrdi da je izmirio sva dugovanja ruskom partneru.

Glavna ukrajinska energetska kompanija Naftohaz saopštila je u međuvremenu da će se pregovori o rešenju spora sa Gaspromom održati u četvrtak 8. januara u Moskvi ali dve strane i dalje nastavljaju da se međusobno optužuju.

Sve više zemalja ostaje bez dovoljno ruskog gasa

Turska je saopštila da su joj prekinute sve isporuke gasa preko Ukrajine, Rumunija da su njene isporuke smanjenje za tri četvrtine dok je Slovačka najavila da će, zbog smanjenja količine isporučenog gasa, proglasiti vanredno stanje premda će nastojati da učini sve kako bi sprečila da nestašica gasa pogodi najvažnije službe i građane.

Mediji u Beogradu prenose da je zbog spora Rusije i Ukrajine, isporuka ruskog gasa Srbiji od utorka 6. januara prepolovljena.

To je kako se navodi izjavio direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.

Bajatović je, prenose isti izvori, najavio mogućnost da će potpuno biti obustavljeno snabdevanje gasom iz Rusije i apelovao je na sva preduzeća u Srbiji koja imaju mogućnost da pređu na korišćenje mazuta da to i učine.

Zavisnost EU od ruskog gasa Zavisni 100%: Letonija, Slovačka, Finska, Estonija Zavisni više od 80%: Bugarska, Litvanija, Češka Republika Zavisni više od 60%: Grčka, Austrija, Mađarska Evropski savet za međunarodne odnose, 2006.

Dok u Evropi vlada izuzetno hladno vreme, Evropska unija je, u međuvremenu, apsolutno neprihvatljivim nazvala značajno smanjenje dotoka ruskog zemnog gasa preko Ukrajine pojedinim zemljama članicama evropske "dvadesetsedmorice".

Češko predsedništvo EU je, u oštro sročenom saopštenju, predočilo da je smanjenje snabdevanja bez prethodnog upozorenja u očitoj suprotnosti sa uveravanjima koje su Briselu pružili najviši predstavnici vlasti u Rusiji i Ukrajini.

Evropska unija je, zahtevajući trenutnu normalizaciju snabdevanja zemnim gasom, izbegla da pripiše krivicu za postojeću krizu bilo kojoj od strana u, kako navode u Briselu, komercijalnom sporu između Ukrajine i ruskog energetskog giganta kompanije Gasprom.

Dugotrajni spor Moskve i Kijeva

Gasprom je saopštio da je Ukrajina zatvorila tri od četiri tranzitna gasovoda kojima se ruski gas isporučuje potrošačima u Evropi.

Zamenik direktora Gasproma Aleksandar Medvedev kaže da je njegova kompanija postala ukrajinski talac:"Ako bi ukrajinska delegacija došla kod nas sa profesionalnim stavovima, a ne političkim, kompromis bi relativno lako mogao da se nađe. Mi smo uradili ono što je, po našem mišljenju, neophodno da Ukrajina prekine svoje varvarsko ponašanje".

Ukrajinska gasna kompanija Naftohaz je u međuvremenu objavila da je Gasprom dotok gasa kroz gasovode smanjio za oko 75 odsto, daleko više nego što je ruski energetski gigant pretio da će učiniti.

Portparol ukrajinske državne naftne kompanije Naftohaza, Valentin Zemljanski, kaže da Ukrajina nije kriva za smanjeno snabdevanje u evropskim zemljama:"Od osam sati u utorak ujutro funkcioniše samo jedna stanica preko koje se vrši tranzit gasa za Evropu. Ostale tri su prestale da rade. Ukrajina za evropske potrošače prima samo 92 miliona kubnih metara gasa dnevno. Sva komunikacija između Haftohaza i Gasproma je prekinuta i ne znamo šta se dešava. Veoma smo iznenađeni Gaspromovim stavovima".

Pod normalnim okolnostima, osamdeset odsto zemnog gasa koji Evropa dobija iz Rusije dotiče preko ukrajinske teritorije ali je Gasprom obećao da će ubaciti dodatne količine ovog energenta u druge gasovode: "Jamal-Evropa" koji dovodi gas iz zapadnog Sibira, "Rusiju" koji preko Belorusije vodi do Nemačke i "Plavi tok" koji ispod Crnog mora vodi do Turske.

Gasprom je takođe najavio da će kupcima staviti na raspolaganje gas uskladišten u Evropi.

Dopisnik BBC-ija u Moskvi kaže da je ovaj spor zabrinuo Evropu te da dodatnu zabrinutost izaziva sve jača politizacija svadje Moskve i Kijeva.

Tu se prevashodno misli na činjenicu da je ruski premijer Putin lično odobrio smanjenje isporuka gasa preko Ukrajine, što su prenele ruske televizijske stanice.