Rusija zavrnula slavine

Nekoliko evropskih zemalja već je prijavilo manji dotok gasa od kada je Rusija, prošle nedelje, prekinula prodaju gasa Ukrajini zbog neplaćenih računa i neslaganja oko novog ugovora.

Ruski Gasprom je optužio Kijev za krađu gasa koji je namenjen evropskom tržištu.

Istovremeno, ruski energetski gigant pozvao je EU da nadgleda isporuke gasa u Evropu preko Ukrajine.

Predstavnik Gasproma Sergej Kuprijanov rekao je da treba da budu angažovani nezavisni posmatrači, jer Ukrajina ne dozvoljava ruskom osoblju da nadgleda protok gasa.

Rusija je ponovo optužila Ukrajinu da uzima gas namenjen evropskom tržištu.

Zamenik direktora Gasproma Aleksandar Medvedev boravio je u Pragu, nakon što je Češka preuzela ulogu predsedavajućeg EU.

On je, u intrevjuu BBC-ju, rekao da Gasprom više ne može da zavisi od Ukrajine kao tranzitne zemlje za snabedevanje EU i da traži alternativna rešenja.

Gasprom optužuje Ukrajinu da krade gas, odnosno da ga ilegalno preusmerava za svoje potrebe, dok Ukrajina ona tvrdi da joj Rusija ne šalje dovoljno gasa koji bi dalje prosledila korisnicima u EU.

Mađarska i Poljska kažu da je pritisak u njihovim gasovodima opao.

U svom prvom intervjuu inostranom mediju, g. Medvedev je odbacio sugestije da njegova kompanija namerno započinje svađu s Kijevom, već je rekao da je Gasprom spreman da odmah okonča spor, ali da nema s kim da pregovara.

On tvrdi da je Gasprom preduzeo sve raspoložive mere kako bi održao redovne isporuke gasa u evropu, te da problem predstavlja Ukrajina a ne Rusija, dodavši da "zato verujemo da je neophodno da što pre razvijemo alternativne tranzitne tokove."

Alternative o kojima govori su Severni tok, koji bi išao ispod Baltičkog mora od Rusije u Nemačku i Južni tok, koji bi prolazio ispod Crnog mora, objašnjava BBC-jev dopisnik, dodajući da su, nakon najnovijeg spora s Ukrajinom, ovi planovi dobili na novoj urgentnosti.

Moskva traži hitnu sednicu Evropskog parlamenta

Rusija je u petak pozvala da se održi hitna sednica Evropskog parlamenta na kojoj bi se raspravljalo o sporu sa Ukrajinom oko snabdevanja gasom.

Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško izjavio je da bi na taj način Rusija imala šansu da iznese svoje stavove i procene situacije.

Rusija je prethodno iznela nova uveravanja zemljama Zapadne Evrope da neće biti prekida u snabdevanju gasom nakon "zavrtanja slavina" Ukrajini zbog neplaćenih računa.

Ruski energetski gigant Gasprom u četvrtak ujutro je obustavio isporuke gasa Ukrajini, ali je saopštio da je povećao količinu gasa koji šalje ka Evropskoj uniji kroz gasovode na teritoriji te zemlje.

Ukrajina je, pak, naglasila da garantuje za isporuke gasa Zapadnoj Evropi, ali i dalje insistira na tome da je isplatila dug Gaspromu.

Ruska strana to odlučno negira, a dve strane do sada nisu uspele ni da postignu dogovor o ceni gasa u 2009. godini.

Šef gasproma Aleksej Miler je upozorio Ukrajinu da će ove godine, zbog toga što je odbila da plaća gas po prvobitno ponuđenoj ceni od 250 dolara za 1000 kubnih metara, morati da pristane na tržišnu cenu od 418 dolara.

Ukrajinska državna kompanija Naftogas je prethodno ponudila da plaća 235 dolara za 1000 kubnih metara gasa.

Česti sporovi i neizvesnost

Poslednjih godina, oko 1. januara redovno dolazi do spora između Rusije i Ukrajine oko isporuka ruskog gasa.

Moskva i Kijev se ovog puta spore oko dve stvari - ukrajinskog duga za isporučeni ruski gas u 2008. godini, ali i cene po kojoj će Ukrajinci kupovati gas od gasproma u narednih 12 meseci.

Pitanje duga je manje-više rešeno, jer su Ukrajinci izmirili najveći deo obaveza.

Glavni problem je što dve strane za sada ne mogu da se dogovore oko cene gasa u ovoj godini, kaže visoki funkcioner Gasproma Ilja Kočevrin:

"To je jedno od glavnih pitanja. Cena gasa za zapadnu Evropu formira se prema precizno utvrđenoj formuli. Ako pogledate tu formulu, videćete da bi Ukrajina plaćala gas znatno više nego u prošloj godini, ali bi ta cena i dalje bila niža od one koju plaćaju korisnici u Evropi."

Rusi su isprva tražili da Ukrajina plaća 250 dolara za hiljadu kubika gasa, dok su Ukrajinci, navodno, bili spremni da plate 201 dolar.

Postojeći ugovor je istekao 1. januara, i Rusi su odmah objavili da prestaju da isporučuju gas za Ukrajinu.

Zabrinuti Ukrajinci

Prosečni Ukrajinac koga već pritiska ekonomska kriza stoga je prvog dana Nove godine prilično zabrinut, poput ove žene iz Kijeva:

	Gasovod u Ukrajini

"Naravno da sam zabrinuta, veoma zabrinuta, jer sutra možemo da ostanemo bez grejanja, bez hrane, bez plate ili sa smanjenom platom i ako još budemo morali da živimo bez gasa, ne znam šta će u tom slučaju biti sa nama."

Ukrajinska vlada građanima poručuje da ne brinu, jer zemlja ima puna skladišta gasa, koji se nakupio jer je do nedavno zima u tom delu sveta bila prilično blaga.

Vlasti te zemlje tvrde da su zalihe dovoljne za nekoliko meseci.

Cela priča nije od značaja samo za dve nekadašnje sovjetske republike nego i za dobar deo EU - gotovo celokupan gas koji Rusija isporučuje zemljama EU putuje kroz gasovode nasleđene iz vremena Sovjetskog Saveza, koji vode preko Ukrajine.

Ima li razloga za strah?

Imaju li zemlje srednje i zapadne Evrope zaista razloga da strahuju da će spor između Moskve i Kijeva ugroziti njihove isporuke energenata?

Sajmon Pirani, sa Insitituta za energetiku u Oksfordu, za BBC je izjavio da razloga za strah zaista ima:

"Zapad treba da bude zabrinut. Ovaj prekid isporuka bi mogao da potraje nekoliko dana, kao što je bio slučaj na samom početku 2006. godine. Ipak, ono što je sada drugačije je da je ova zima toplija nego zima 2006. godine, a zbog ekonomske krize industrija u Evropi sada troši manje gasa. Neke zemlje srednje Evrope mogle bi, uprkos tome, da narednih dana osete manjak gasa."

Moskva i Kijev sve vreme naglašavaju da zemlje EU ne bi trebalo da osete posledice.

Zajedničko saopštenje

Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko i premijer Juija Timošenko, koji se poslednjih nedelja oko malo čega slažu, zajedno su objavili saopštenje u kojem pružaju uveravanja zemljama EU, a isto, kaže BBC-jev dopisnik u Moskvi, čini i Rusija:

"Moskva govori dve stvari. Prvo, da će nastaviti da u gasovod ubacuje sav gas koji je namenjen potrošačima u Evropi, odnosno da je količinu gasa koji pumpa u gasovod samo smanjila za onoliko koliko je do sada isporučivala Ukrajini. Drugim rečima, Moskva hoće da kaže da je odgovoran i pouzdan snabdevač energentima. Druga stvar koju govore Rusi je da će, u slučaju bilo kakvog poremećaja u dostavi gasa zemljama EU, za to biti odgovorni Ukrajinci."

EU se oglasila saopštenjem u kojem od Moskve i Kijeva traži da nastave pregovore o ceni ruskog gasa u ovoj godini, i istovremeno ih upozorava da se preuzete obaveze o isporukama ruskog gasa Evropi moraju poštovati.

Saopštenje je izdala Češka, koja od 1. januara predsedava Evropskom unijom.