Automobili Dženeral motorsa

Predsednik Forda Alan Mulali izjavio je da bi propast kompanije kakva je Ford potresla celu američku privredu.

Odluka o pomoći autoindustriji verovatno će biti prepuštena Baraku Obami, koji u januaru preuzima predsednički položaj.

Giganti na kolenima

Svi se uglavnom slažu da bi kolaps "velike trojke" predstavljao snažan udarac američkoj privredi, ali dogovor oko toga kako im pomoći za sada izostaje.

Kada se posle pobede na predsedničkim izborima Barak Obama sastao sa Džordžom Bušom u Beloj kući, jedna od tema o kojima su razgovarali bio je kolaps koji preti američkoj automobilskoj industriji.

Demokrate predlažu da se i proizvođačima automobila odobri državna finansijska pomoć od 25 milijardi dolara, i to iz Bušovog paketa od 700 milijardi dolara namenjenog za spas banaka i drugih finansijskih institucija.

Predsednik i njegovi republikanci smatraju, međutim, da taj paket ne treba dirati, te da autoindustrija novac može da dobije iz već odobrenog programa pozajmica za razvoj vozila koja manje troše.

Pravi automobili u pogrešno vreme

Kako je uopšte došlo do toga da nekada moćna američka trojka, koju čine Krajsler, Dženeral motors i Ford, dospe u tako nezavidan položaj?

Kvin Klajnfelter je novinar iz Detroita, prestonice američke autoindustrije, koji za BBC daje svoj odgovor na to pitanje:

"Mislim da su proizvodili prava kola u pogrešno vreme. Pravili su velike, luksuzne džipove i vrlo velike kamionete, jer im se činilo da ih američki potrošač traži. Ne tako davno, koliko početkom decenije, to su bili vrlo unosni proizvodi. Autoindustrija je izvarnredno poslovala, zarađivali su nezapamćene pare. Istovremeno, japanski proizvođači automiobila, koji su uvek bili najveća konkurencija detroitskoj trojki, opredelili su se za posve drugačiji pristup - za vozila koja troše manje goriva ili čak i za hibridna vozila, koja idu i na benzin i na struju. Ta su vozila postala naglo popularna, pre svega zbog vrtoglavog rasta cena nafte i naftnih derivata", kaže Klajnfelter.

Ogroman značaj za milione ljudi

	San Francisko, Kalifornija

Autoindustrija je od ogromnog značaja za američku privredu - u fabrikama autombila zaposleno je 355.000 ljudi, dok još oko 4,5 miliona radi u srodnim industrijskim granama.

Zbog toga demokrate u Kongresu SAD smatraju da se američkim proizvođačima automobila mora pomoći da prebrode krizu.

Senator Karl Levin iz države Mičegen, u kojem se nalazi i Detroit, ističe da će autoindsutriji biti potrebno dosta vremena da se prilagodi novim zahtevima tržišta, i da joj se mora smesta pomoći kako bi se osigurao njem opstanak:

"Autoidustrija je povezana sa životima miliona Amerikanaca. Svako deseto radno mesto u ovoj zemlji vezano je za autoindustriju, baš kao i 20% maloprodaje. Ne radi se o problemu koji se odnosi samo na 'veliku trojku' - nalazimo se usred ekonomske krize, ljudi ne mogu da dobiju kredite, a i da mogu ne uzimaju ih jer ih je strah", kaže Levin.

"Sami su krivi"

Republikanci se slažu da se američkoj autoindustriji mora pomoći, ali ne iz paketa od 700 miliona dolara koji je Kongres namenio bankama.

Senator Ričard Šelbi, iz savezne države Alabama, smatra da su proizvođači automobila sami krivi za svoje nedaće:

"Ne proizvode pravu stvar. Svojevremeno jesu. Imaju dobre radnike, ali su im menadžeri loši i ne podstiču inovacije. Naši proizvođači automobila su dinosaurusi; moram to da kažem. Voleo bih da postanu efikasniji, moderniji i inovativniji. Samo tako mogu da prebrode krizu. 25 milijardi dolara ih neće spasiti, samo će odložiti neizbežno", kaže Šelbi.

S druge strane, analitičar autoindustrije pri organizaciji Global insajt, Džon Volkonovic, ocenjuje da kolaps velike trojke ne samo da se može, već se i mora izbeći:

"Mislim da je spasavanje autoindustrije apsolutno neophodno. Štaviše , mislim da je to - sa stanovišta američkog poreskog obveznika - dobro investiran novac. Ako sada ne uložimo tih 25 milijardi dolara, kasnije ćemo to skupo platiti. Propast samo Dženeral motora mogla bi poreske obzenike da košta i do 200 milijardi dolara. Prouzvođači automobila su povezani sa mnogim drugim industrijskim granama, i njihov bankrot bi za sobom povukao i mnoge druge. To ne smemo da dozvolimo", kaže Volkonovic.

Ogromni poremećaji

	Pogon Dženeral motorsa

Kolumnista britanskog Fajnenšel tajmsa Džon Gaper smatra, međutim, da je taj argument samo delimično tačan:

"Nema sumnje da bi kolaps autoindustrije na kraći i srednji rok proizveo ogromne poromećaje. Dugoročno gledano, Amerikanci će ponovo početi da kupuju automobile, a ti automobili ne moraju da budu proizvedeni u Americi. U Britaniji smo imali sličan primer - automobili koji se danas proizvode u Britaniji pod britanskim imenima zapravo su u vlasništvu stranih kompanija. Pre deceniju ili dve, kada je britanska autoindustrija bila u krizi, vlada se našla pred velikom dilemom, i na kraju je odlučila da je pusti da propadne. Industriju su izvukle strane firme, koje su kupile fabrike, preuzele imena i danas zapošljavaju više ljudi nego ikada", kaže Gaper.

Bilo kako bilo, političari nemaju mnogo vremena za razmišljanje.

Dženeral motors je, naime, u utorak ujutru objavio da bi, bez pomoći iz državne kase, do kraja godine mogao da ostane bez gotovog novca.