Njom će, kako se navodi u Beogradu, Hrvatska biti optužena ne samo za etničko čišćenje i zločine počinjene tokom hrvatskih vojno-policjijskih operacija Bljesak i Oluja devedesetih godina, već i za zločine počinjene u NDH tokom Drugog svetskog rata.

Osvrćući se na pretnju Beograda, hrvatski predsednik Stipe Mesić je izjavio da protivtužba koju Srbija planira da podnese nije utemeljena, budući da je operacija Oluja, po njegovim rečima, bila "legitimna vojna operacija" i da je veliki broj Srba iz Hrvatske zemlju napustio zajedno sa jedinicama tadašnje JNA.

"Uostalom", kaže predsednik Hrvatske, "hrvatska vojska nije prešla ni jednu granicu, nije pustošila sela u Srbiji, nije u nju slala svoje dobrovoljce niti su državljani Srbije držani u zaroibljeničkim logorima u Hrvatskoj - što je sudbina koja je u Srbiji zadesila brojne Hrvate".

Svetske novinske agencije procenjuju da su najnovijim hrvatsko-srpskim sporom ponovo otvorene stare rane u odnosima dveju država.

Odlazeći ambasador Hrvatske u Srbiji Tonči Staničić je u razgovoru za BBC izjavio da su tokom poslednjih pola godine, pa i duže, odnosi između dve zemlje "u zastoju" i da po njegovom mišljenju nema potrebe za žestokom retorikom koja je u opticaju ovih dana.

"Nisu prihvatili ruku pomirenja"

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić u utorak je potvrdio najave da će Srbija odgovoriti protivtužbom za genocid nad Srbima u Hrvatskoj.

"Nisu prihvatili ruku pomirenja. Zato ćemo im pružiti priliku da se i pred sudom pravde i pred sudom istorije dokaže šta je istina", rekao je Jeremić.

	Vuk Jeremić

"Srbija želi najbolje odnose sa susedima. Srbija će nastaviti da čini sve da bi najbolji mogući odnosi preovladali u regionu. Naša zajednička budućnost je evropska budućnost. Zarad evropske budućnosti treba da se okrenemo pomirenju. Međutim, možda je ovo i najbolji način - neka se utvrdi istina, neka se konačno, pred sudom pravde i pred sudom istorije, uspostavi istina - šta se događalo tokom operacije Oluja", istakao je Vuk Jeremić.

U tužbi Hrvatske protiv Srbije za kršenje Konvencije o genocidu tvrdi se da je Beograd odgovoran za genocid koji je navodno počinjen u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine.

Odlukom suda o nadležnosti u sporu odbijen je prigovor Srbije da najviši sud UN nije nadležan za ovu tužbu, zato što u vreme njenog podnošenja, u julu 1999. godine, tadašnja SRJ nije bila članica UN niti potpisnica Konvencije o genocidu.

Sudsko veće od 17 članova odlučilo je sa 10 prema 7 glasova u korist podnosioca tužbe, a uskoro se očekuje i da objavi datum kada će početi sudski postupak po ovoj tužbi.

Kazna, povraćaj dobara, odšteta

Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da se Srbija proglasi krivom za kršenje Konvencija o genocidu i da joj se naloži da kazni sve počinioce, a Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu.

Sve ovo događalo se tačno na dan kada su pre 17 godina jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) ušle su u hrvatski grad Vukovar.

Tim činom okončane su tromesečne borbe u kojima je poginulo više hiljada ljudi i razrušen gotovo čitav grad.

Ratni sukobi su počeli 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra te godine.

Sud je trebalo da proceni i da li Beograd može da bude tužen na osnovu konvencije UN o genocidu, pošto u vreme kada je navodni zločin genocida počinjen Savezna Republika Jugoslavija, u čijem se sastavu nalazila Srbija, nije bila članica UN i shodno tome nije bila ni potpisnica te konvencije.

Oprečne odluke

Sud je do sada u vrlo sličnim postupcima doneo dve potpuno oprečne odluke.

Najpre je 1996. godine procenio da Bosna i Hercegovina može da tuži SR Jugoslaviju, i kasnije njenu pravnu naslednicu Srbiju, za genocid, ali je onda 2004. godine Srbiji osporio pravo da tuži zemlje članice NATO-a zbog bombardovanja 1999. godine.

	Medjunarodni sud pravde

Pri donošenju prve presude 1996. godine argument da Beograd možda ne može da bude tužen jer nije član UN uopšte nije uzet u razmatranje, jer na njega nije ukazala nijedna od dve zainteresovane strane.

Vlada u Sarajevu to nije pominjala jer nije želela da dovede u pitanje pravnu utemeljenost svoje tužbe, dok se u Beograd režim Slobodana Miloševića na to nije pozvao, jer je tvrdio da je SR Jugoslavija pravna naslednica bivše Jugoslavije i da je kao takva članica UN.

Nova vlast, novi zahtev

Kada je nakon pada Slobodana Miloševića SR Jugoslavija primljena u UN, nove vlasti u Beogradu su tražile da Medjunarodni sud pravde još jednom razmotri pitanje da li je Bosna mogla da tuži SR Jugoslaviju, budući da SR Jugoslavija nija bila članica UN.

Taj zahtev je odbijen uz obrazloženje da je o tom pitanju već presuđeno.

Na drugoj strani, kada je SR Jugoslavija tužila 10 zemalja članica NATO tereteći ih za nezakonitu upotrebu sile, Medjunarodni sud pravde je uvažio argument da Beograd u vreme bombardovanja 1999. godine nije bio član UN, i da stoga ne može da tuži zemlje NATO-a.

Na preliminarnoj raspravi o ovom slučaju u maju ove godine, Srbija je osporavala nadležnost Međunarodnog suda pravde, tvrdeći da SRJ u vreme kada je Hrvatska podnela tužbu nije bila članica UN, niti potpisnica Statuta suda.

Zbog toga, tvrdio je Beograd, Srbija ne može da bude ni strana u sporu pred najvišim sudskim organom UN koji rešava u sporovima između država.

"Članstva nije bilo"

	Tibor Varadi

Glavni pravni zastupnik Srbije, Tibor Varadi, tada je rekao da sama činjenica da je nakon pada Miloševića SR Jugoslavija 1. novembra 2000. godine primljena u UN pokazuje da članstva do tog trenutka nije bilo.

Varadi je izrazio nadu da će Sud ostati na ranijem stanovištu da SRJ nije bila članica UN i da bi bilo "neobično da nema nadležnosti ako je Srbija tužilac, a da je ima ako je Srbija tužena strana".

Hrvatska je, s druge strane, tvrdila da je status Beograda u UN devedesetih godina bio "nedefinisan", ali da su postojali elementi članstva u Svetskoj organizaciji.

Pošto se sud proglasio nadležnim za tužbu Hrvatske Srbiji će, prema očekivanjima stručnjaka, biti odredjen rok od najmanje godinu dana da pripremi odbranu.